Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика професор доктор Срето Танасић рекао је да се Република Српска суочава са посебним изазовима, будући да је на дјелу безочно својатање српске писане баштине настале у средњовијековној Босни и Хуму.
– То засад више посматрамо, него што предузимамо праве кораке – нагласио је Танасић, који је и дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске.
Поводом Међународног дана писмености, Танасић је напоменуо да је струка рекла шта треба чинити, а чинити се може само у тијесној сарадњи струке са државом – Србијом и Републиком Српском.
– На данашњи дан немамо много разлога за задовољство. Имамо крупне разлоге да се на овај дан замислимо какво нам је стање са српским језиком, да видимо да ли свако довољно чини као појединац, посебно у оквиру струке у којој делује, а шта држава мора да ради више него претходних година и деценија – истакао је Танасић.
Он је нагласио да је ту и одговорност на одговарајућим културним и научним институцијама, а да важно мјесто у томе имају средства информисања и најшира културна јавност.
Према његовим ријечима, данас у Србији нема много неписмених људи у смислу способности да прочитају и напишу нешто на српском језику.
– Ипак, и недавна истраживања су показала да не можемо бити задовољни писменошћу значајнијег броја деце чак и на крају осмогодишњег школовања, а да о вишој и функционалној писмености сад не говоримо – навео је Танасић.
Танасић је истакао да је потребна промјена односа српског друштва према статусу српског језика као националног језика, те оцијенио да у друштву и у држави нема довољно свијести о важности српског језика, као једног од главних идентитетских знакова.
– Нисам сигуран да људи који у нашим државама раде на пословима из ове области имају довољно знања о значају српског језика за национални и културни идентитет, посебно мало знају о нашем културном наслеђу створеном на њему. То им школовање није ни обезбеђивало – оцијенио је Танасић.
Он је подсјетио да Одбор за стандардизацију српског језика годинама указује и захтијева да се с циљем промјене стања пође од повећања броја часова у основној и средњој школи и увођења српског језика на све факултете, како би академски грађани боље познавали српски језик и српску културу на њему створену, али и како би били функционално писмени.
– Уз ово, предлажемо и друге мере потребне за осигурање статуса српском језику и писму какав имају и други европски национални језици. Чини ми се да смо у то убедили српску културну јавност, не знам да ли и државу – у виду одговорних министарстава – навео је Танасић.
Танасић је истакао да је требало дуго времена да се у Србији и Републици Српској донесу готово идентични закони о српском језику и ћирилици, који представљају основу и оквир за добро уређење језичке ситуације, па и за осмишљавање и спровођење српске језичке политике.
– Иако смо добили законе о језику и писму, па између два 8. септембра именовали савете за српски језик у две републике, у Српској још није конституисан, још се споро мења стање у погледу трајне бриге о српском језику као националном језику – напоменуо је Танасић.
Према његовим ријечима, јединствен српски језик и на њему створена култура представљају један од важних обједињавајућих чинилаца у вријеме кад српски народ опет живи издијељен у неколико држава.
Танасић је подсјетио да је 8. септембар УНЕСКО прогласио за међународни дан писмености да се сваке године на тај дан укаже значај писмености и образовања за све народе у свијету.
– Срби спадају у старе писмене народе. Имамо писменост преко хиљаду година, тако имамо писане споменике на српској верзији старословенског језика који улазе у сам врх светске писане баштине, какво је „Мирослављево јеванђеље“ с краја 12. века – истакао је Танасић.
Он је рекао да Срби имају и старе и писане споменике на српском народном језику, а реформом ћирилице коју је извео Вук Стефановић Караџић за потребе данашњег српског књижевног језика, добили су готово савршено писмо гдје сваком гласу одговара једно слово.
– И данас се може чути како у Србији имамо два равноправна писма – ћирилицу и латиницу, што је било тачно у време српско-хрватског књижевнојезичког заједништва. Данас је, према Уставу, у Србији у службеној употреби српски језик и ћирилица – напоменуо је Танасић.
Свјетски дан писмености обиљежава се 8. септембра, након што га је утемељио УНЕСКО још 1967. године. Идеја о обиљежавању дана писмености појавила се у септембру 1965. године у Техерану, на Свјетској конференцији министара образовања, о теми искорјењивања неписмености.
