Медицински факултет и Православни богословски факултет “Свети Василије Острошки” организовали су у Фочи једнодневни симпозијум “Биоетика у медицини и теологији”.
Симпозијум је отворио ректор Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Милан Кулић, а организован је у оквиру обиљежавања 30 година Медицинског факултета у Фочи.
Ово је први заједнички симпозијум два факултета, који из љекарског и теолошког угла обрађује осјетљиве и актуелне теме еутаназије, вјештачке оплодње, пасторалне психологије, генетског инжењеринга и трансхуманизма/постхуманизма, односно вјештачке интелигенције.
Декан Медицинског факултета проф. др Дејан Бокоњић истако је да су изабрали актуелне и веома важне теме о којима постоје велике полемике.
Он је додао да су предавачи еминентни професори медицине и теологије из земаља региона и Европе.
Професор Богословског факултета у Фочи Здравко Пено, који је имао излагање о вјештачкој оплодњи, каже да не постоји јединствено гледиште међу хришћанским заједницама о овом питању.
Он наводи да је римокатоличка теологија против сваког вида вантјелесне оплодње, док код помјесних православних цркава још није дошло до потпуног усаглашавања, али да све иде у правцу да је вјештачка оплодња прихватљива под одређеним условима.
“Ти услови су да је посреди брачни пар, да нема учешћа треће особе и трећи услов је да се замрзнути ембриони који остају послије оплодње обавезно употребе – значи да нема губитка људског живота, јер сваки ембрион носи у себи људски живот”, рекао је професор Пено.
На исту тему, само из угла медицине, предавање је одржао професор Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу Предраг Саздановић.
“Богатство овог симпозијума је на томе да ми морамо да станемо, да размислимо у ком правцу иде наука и медицина, да ставимо прст на чело и добро размислимо где идемо. Озбиљни су изазови пред нама и ови сипмопозијуми су драгоцени да се погледамо у очи и да погледамо шта радимо и у ком правцу иде наша наука за добробит човечанства”, каже професор Саздановић.
Декан Богословског факултета проф. др Владислав Топаловић каже да је биоетика по поријеклу теолошки појам настао двадесетих година прошлог вијека у оквиру њемачке теологије.
“Медицинска истраживања и уопште систем медицинске заштите, то је одавно схваћено, некако мора бити под контролом друштва и друштво мора знати шта очекује од таквих истраживања”, напоменуо је декан Топаловић.
Радови са симпозијума биће објављени у зборнику, а заинтересованим студентима биће доступни и видео снимци свих предавања, као и предавање посредством видео линка професора Јулије Нет Видовић са Православног богословског института “Свети Сергије” из Париза.
