У Народном позоришту Републике Српске, на сцени Петар Кочић, 14. октобра премијерно ће бити изведена документарна драма „Ко камен“, која говори о страдању херцеговачких Срба у Другом свјетском рату.
Аутор текста је Драгана Мандрапа, професор српског језика и књижевности у Средњој школи „28. јуни“ у Источном Сарајеву, а редитељ и глумац Љиљана Чекић из Народног позоришта Републике Српске.
Деценијама је култура сјећања на српске жртве била сведена на сјећање појединаца, што је био један од мотива да личну причу своје мајке преточи у монодраму, а причу о страдању Срба у Другом свјетском рату не остави само нечијим индивидуалним сјећањем, истакла је аутор текста Драгана Мандрапа гостујући у Јутарњем програму Радија Источно Сарајево.
„Ја сам одрасла уз ту причу, и морам признати да ме та прича није посебно интересовала, заправо нисам схватала о чему се ту ради, све до момента док се круг није окренуо. Тек кад сам доживјела личну трагедију, схватила сам тежину и њене и наше заједничке, колективне несреће и колико се мало о томе говори те колико би било добро говорити о томе и преносити сјећања на будућа покољења,“ рекла је Мандрапа.
Писати или причати причу о свом животу значи ухватити се у коштац са нагомиланим емоцијама и траумама које су их проузроковале. Мандрапа истиче да је текст настао из потребе да се сачува свједочанство на страдање једне породице. Прича о женама чије су судбине сличне, али је сличан и однос према животу у који су обје ишле вођене љубављу и праштањем, прича о мајци и кћерки које невоље нису заобилазиле, о женама које су се калиле онда када су многи сагоријевали.
Тек посљедњих година се о овим темама мало гласније прича, а један од индикатора да би ово дјело настало, каже Драгана Мандрапа, је и то што је као један од одабраних професора испред Републичког педагошког завода РС боравила у Институту за истраживање злочина у Израелу, који се бави изучавањем Холокауста гдје је видјела какву културу сјећања имају Јевреји над својим жртвама и настоје да се такве ствари никада не забораве.
„Радећи у школи и кроз наставу свјесна сам колико дјеца добију мало информација о томе или чак не знају готово ништа,“ истакла је Мандрапа.
Сарадник на тексту била је драганина кћерка Оња Мандрапа и како каже Драгана, онако како је она понијела терет својих предака, односно своје мајке , тако је и Оња носила тај терет, тј. судбину своје мајке, одрастала је без оца. Сво то искуство дало јој је довољно разлога и зрелости да се прикључи раду на тексту.
Мандрапа је изразила захвалност Српском културном и просвјетном друштву „Просвјета“ из Бањалуке и глумици Љиљани Чекић што су препознали важност теме и омогућили да се њена прича, обликована у монодраму, изведе у Народном позоришту Републике Српске.
Премијера је најављена за 14. октобар на сцени „Петар Кочић“ у 20.00 часова.
