Насловна Најновије Препоруке др Мидхата Нуркића: Како избјећи оштећење срца код жена на лијечењу...

Препоруке др Мидхата Нуркића: Како избјећи оштећење срца код жена на лијечењу карцинома дојке

287
0

Стратегије превенције кардиоваскуларних болести захтијевају персонализован приступ и процјена је изазован задатак и од виталног је значаја да клиничари усвоје систематски приступ без одлагања онколошког лијечења.

Препоруке др Мидхата Нуркића: Како избјећи оштећење срца код жена на лијечењу карцинома дојке.

Кардиоваскуларна болест је разарајућа компликација лијечења карцинома дојке која утиче на физичко и ментално здравље, рекао је за РТВИС др Мидхат Нуркић, специјалиста интерне медицине и супспецијалиста кардиолог.

„Карцином дојке је карцином који се најчешће јавља у Европској унији и чини 13,3 посто свих нових случајева карцинома у 2020. години. Процјењује се да ће једна од 11 жена у ЕУ развити карцином дојке до 74,2 године. Најсавременије технологије спријечавају потенцијалне компликације у смислу оштећења срца попут ултазвучног прегледа срца са посебним софтвером код пацијената које су планиране за хемо и радио терапију, а која показује рано оштећење срца и крвних жила прије него што се појаве симптоми или након укључивања поменуте терапије. Осим тога, вјештачка интелигенција се користити за анализу срца како би се предвидјела вјероватноћа оштећења срца“, истакао др Нуркић.

Истиче да је „оптимални период за разматрање стратегије превенције кардиоваскуларних болести код пацијената са карциномом у вријеме дијагнозе карцинома и прије почетка лијечења карцинома“.

„Ово омогућава онколошком тиму да узме у обзир кардиоваскуларни ризик при одабиру лијечења карцинома едукујући пацијената у вези са кардиоваскуларним ризиком, стратегије праћења и одговарајуће упућивање високоризичних пацијената на кардиоонколошке консултације. Ова стратегија је потребна за ублажавају ризика од кардиоваскуларних болести и побољшавање ефективног третмана карцинома дојке“, каже др Нуркић.

Наглашава да стратегије превенције кардиоваскуларних болести захтијевају персонализован приступ и процјена је изазован задатак и од виталног је значаја да клиничари усвоје систематски приступ без одлагања онколошког лијечења.

Избор кардиолошких тестова су електрокардиограм – ЕКГ, биомаркери и ултразвучни преглед који треба бити индивидуализован на основу кардиоваскуларног ризика прије планирања третмана карционома дојке.

„Препоручује се разматрање традиционалних фактора ризика за кардиоваскуларне болести,  а тамо гдје постоје треба утврдити ефикасност лијечења и контролу ових фактора ризика који се могу мијењати како би се осигурала оптимална контрола током терапије карцинома. Рачунање СЦОРЦ 2 ризика се препоручује за пацијенте са карциномом од 40 година или осим ако су аутоматски категоризовани као високоризични или имају висок ризик на основу документоване раније кардиоваскуларне болести, шећерне болести, болести бубрега или повишеног крвног притиска. Породично оптерећење за кардиоваскуларне болести треба узети у обзир због генетских абнормалности повезаних са кардиоваскуларним болестима и може предиспонирати пацијенте са карциномом на већи ризик од кардиоваскуларних компликација насталих употребом канцер терапије. Фактори начина живота као што су пушење, алкохол , сједилачки начин живота, изложеност загађењу и слабост су важни заједнички фактори ризика и за карцином као и кардиоваскуларне болести. Информације о претходним карциномима, кардиотоксичним терапијама карцинома и њихове одговарајуће дозе треба узети у обзир“, става је др Нуркић.

Други сценарио је секундарна превенција код пацијената који већ имају кардиоваскуларну болест.

„Ови пацијенти са карциномом су потенцијално у високом ризику од настанка нових кардиоваскуларних компликација и захтијевају више пажње у процјени кардиоваскуларне болести, њене тежине и увида у претходни и садашњи третман. У зависности од врсте и тежине кардиоваскуларне болести, додатне претраге могу бити урађене укључујући ехокардиографију у мировању или стрес ехокардиографију , магнетну резонанцу срца (ЦМР), нуклеарну перфузијум као и коронарну ангиографију. Додатни фактори који доприносе процјени сложености основног кардиоваскуларног ризика су тип и прогноза рака, врста, трајање и интензитет лијечења карцинома“, закључује др Нуркић.

ИЗВОРRTVIS S.S
Претходни текстВидрићи: Освјештан храм посвећен икони Пресвете Богородице Тројеручице (Видео)
Сљедећи текстАктиви жена СНСД Пале и Трново: 115 чланица посјетило Истанбул (Видео)