Директор Андрићевог института Емир Кустурица најавио је да ће Институт идуће године настојати да пронађе суиздаваче како би његова важна, скривена издања дошла до шире публике.
– Десет година је иза нас, а наредних десет би требало да буде у суиздаваштву и у покушају да наша важна, а скривена издања, каква данас не могу да се нађу код већине издавача, дошла до што шире публике – рекао је Кустурица на представљању десетогодишњег издавачког ангажмана Андрићевог института на Сајму књига у Београду.
Он је истакао да је то сљедећи степен послије десет година рада и једне крајње естетизоване едиције која га враћа на мјесто између „Нолита“ и Српске књижевне задруге.
Кустурица је навео да издања попут ових које је објавио Институт не постоје данас, можда и због тога што је то институција која не зависи од тржишта.
– У друштвеним наукама и аналитици, чини ми се, предњачимо због тога што се бавимо тиме изван било којег политичког предзнака. Осим тога, бавимо се нашом стварношћу у њеним оквирима и то што издајемо најчешће је немогуће пронаћи код највећег броја српских издавача – рекао је Кустурица.
Он је подсјетио да је Андрићев институт институција настала уз „тешку артиљерију“ – багере, булдожере и оркестар Радио-телевизије Србије гдје се, како је рекао, углавном свирала озбиљна музика и гдје су сви мислили да од тога неће бити ништа, али се десило да се направи читав град посвећен једном писцу какав не постоји у свијету.
Кустурица је оцијенио да би руководиоци одјељења Андрићевог института Мирослав Перишић, Милош Ковачевић, Слободан Антонић и Мило Ломпар, који присуствују данашњој промоцији, требали да представљају Српску академију наука и уметности „кад би било правде“.
– За овим столом сједе „помирљиво непомирљиве“ групе интелектуалаца. И ако би хтјели да будемо самохвалисави, то су људи који би требали да представљају Српску академију наука, а не Андрићев институт, и кад би било правде и кад би та институција служила сврси – да буде први и одбрамбени интелектуални бедем једног народа, онда би за овим столом, изузимајући мене, пошто се ја бавим умјетношћу и забавом, ова четири човјека морала да буду тамо и то је само један у низу знакова стања у коме се налазимо и у коме главне институције посустају и нису у првој одбрамбеној линији нашег народа – рекао је Кустурица.
Он сматра да је притом код Срба готово немогуће уобличити живот тако што „три озбиљна човјека, који знају свашта и који се баве својим послом, треба да сједну за исти сто и направе енергетски удар и промјену у нашем друштву, јер они то нису у стању“.
– Ми смо успјели зато што је Андрићев институт слободна институција у којој се програми испуњавају зависно од нивоа слободе сваког појединца који води своје одјељење и идеји да све што урадимо објединимо кроз двије врсте активности – једно су семинари, на којима ја учим много, а посебно издања – рекао је Кустурица.
