– Вијест о смрти Наде Кнежевић, нашег истакнуто члана и једне од најемининтнијих пјевачица џез музике у Србији и бившој СФРЈ, нас је све дубоко и искрено потресла. Нада је доајен џез популарне музике на нашим просторима. Својим великим стваралачким опусом оставила је неизбрисив траг и утицај на музички живот како Србије, тако и цијелог региона. Спада у ред најзначајнијих извођача џез и популарне музике у Србији, и пронијела је славу наше земље широм Европе и свијета – изјавио је Илић.
Нада Кнежевић је преминула у сриједу у 84. години.
Каријера Наде Кнежевић је трајала 40 година, а њен утицај на генерације ивођача траје до дан данас. Дебитовала је 1956. године на концерту “Младе снаге на пољу џеза“ а годину дана касније је први пут снимала за програм Радио Београда.
Године 1959. је учествовала на Опатијском фестивалу (другом по реду), послије чега је постала позната широком аудиторијуму. Ускоро су композиције “Циганска ноћ (Лес Гитанс)“ и “Фатима“ постале радијски хитови и донеле јој велику популарност.
Већ на почетку каријере је на иностраним џез фестивалима добијала прве награде, а често је наступала и на домаћим фестивалима (Загреб, Југословенски џез фестивал на Бледу, Београдско пролеће).
На првом и једином такмичењу пјевача забавне музике (1961) освојила је Златни микрофон.
У вријеме највеће славе, 1962. године, отишла је у Западну Њемачку, гдје је нешто мање од двије године радила са ансамблом Хејзија Остервалда. У скандинавским земљама, за данско-шведско-норвешки радио је снимила двочасовни музички програм и имала подршку иностраних медија, што јој је пружило прилику за европску каријеру.
Године 1971. се тријумфално вратила на домаћу сцену. Снимила је музику за филм “Моја луда глава“, наступила на фестивалу Београдско пролеће са композицијом “Сети се наше љубави“, и представљала Југославију, као гост УН, на Синајском полуострву, гдје је проглашена најбољим учесником.
Свет је имао много слуха за њену умјетност интерпретације, па је магазин Даунбит писао у суперлативу о њеним вокалним способностима, а џез пијаниста Чик Корија јој је понудио сарадњу.
Наступала је у Алберт Фишер холу, на међународним џез фестивалима у Минхену, Атини и Истанбулу, као и на Њупорт Јазз фестивалу, а остаће упамћена и као прва Европљанка чије је име унијето у свјетску енциклопедију џеза.
Током 50 година каријере добила је прегршт фестивалских награда и признања, а Удружење џез музичара јој је додијелило повељу за допринос развоју музичког стваралаштва.
Посљедњи концерт назван “Нада Београду“, одржала је 1995. године, а 2007. је примила награду за животно дјело на XXIV интернационалном џез фестивалу Нишвил.
Незванично је називају првом дамом југословенског џеза.
Сахрана ће бити обављена у Алеји заслужних грађана, а по њеној жељи, без комеморације и у кругу само најужих чланова породице.
