Члан Главног одбора СНСД-а Срђан Шекара, истакао је да је српска тробојка у српском граду сасвим природна и примјерена појава, те да повампирена мржња према Србима у Сарајеву није стала до данашњег дана.
„И онда када су одлучили да `жртвују мир за суверену БиХ` насрнули су на српске сватове, код српске цркве, са српском заставом у руци и тада повампирена мржња према својим суграђанима Србима у Сарајеву није стала до дана данашњег, напротив, све је већа и засљепљујућа“, написао је Шекара на друштвеној мрежи „Икс“, коментаришући вијест федералних медија да је „провокација“ освјетљење торња на врху Требевића у бојама српске тробојке.
Шекара наводи да та мржња прераста у неизљечиву болест сарајевске политичке клике, која србофобијом и фалсификовањем даље и ближе историје безуспјешно настоји излијечити сопствене комплексе.
Он поручује да је Српска тробојка у српском граду сасвим природна и примјерена појава.
„То је потврда да смо своји на своме и да смо то били и у котлини, све док србомрсци поданичког менталитета и персоне са кризом националног идентитета, уз подршку истих центара моћи који и данас вршљају овом земљом, нису осмислили сценарио по којем ће Сарајеву бити боље без Срба који су га ослобађали, спасавали од највећих свјетских зала градили, развијали и помогли му да постане град у правом смислу те ријечи, што данас све мање јесте и изнова клизи ка ускогрудој касаби“, истакао је Шекара.
Без обзира на то шта би данашње Сарајлије вољеле да претворе у заборав, поручио је Шекара, неће им поћи за руком да униште вољу Срба, да памте и да се с поносом сјећају колико су дуго на овим просторима.
Федерални медији данас су јавили да је освјетљење торња на врху Требевића у бојама српске тробојке „провокација“ која је изазвала и „шаљиву реакцију“ грађана Сарајева који су на мост Чобанија јутрос поставили поруку „Синоћ провокација, сутра пос’о Федерација“ и уз то натпис и заставу такозване Армије БиХ.
Ћосић је јуче поручио да је торањ у бојама заставе Републике Српске на Требевићу свјетионик Источног Сарајева и дио активности у стварању културе памћења и сјећања у намјери да се зна колико дуго Срби постоје на овим просторима.
