Прави смисао поста је очишћење душе и тијела, истичу сви православни извори. Пост не значи само водити рачуна о храни, већ на духовном нивоу представља много комплекснију ствар.
Стварни пост приводи човјека смирењу. А у смирењу човјек стиче сазнање, да за човјека спасење лежи једино у Богу, у његовој милости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповијести, свети оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања онога што је корисно, и онога што је штетно – тамо гдје је истина, и тамо гдје је лаж.
– Тјелесни пост је уздржавање од мрсне хране али, постоји и духовни пост који је разматрање духовног стања и начин да се оно што је негативно из душе ишчупа и на том мјесту посади оно што је добро – објаснио је једном приликом патријарх Павле.
Сваки гријех нас оштећује, али истрајавање у њима а посебно онима које чинимо својом вољом узрокује нове гријехе и може водити ка пропасти.
Пред нама је Божићни пост, који траје 40 дана, а ево за која 3 гријеха је велики патријарх Павле сматрао да су посебно опасна током поста.
Гордост
Гријех гордости је посебно опасан – они који себе виде као много боље од других, нарочито зато што посте, треба да моле за смирење.
Господ је учио да постимо тајно, без лицемјерја, а богу је угодан само онај тјелесни пост који је праћен уздржавањем од сваког злог дјела, ријечи и мисли. Током поста се посебно треба чувати мржње, зависти, оговарања, похлепе, непријатељства, гњева. И маштање о гњеву помутиће срце и душу у посту.
Преједање
Пост има за циљ да се обузда сластољубље и стомакоугађање. Преједање, прождрљивост је смртни гријех, па је посебно искушење ако се – уз објашњење да не једемо мрсну храну – током поста предајемо уживању у свој осталој храни и то без мјере.
Од препуних трпеза на којима само што још нема „од птице млијеко“, преко зачињене, масне хране – зато што је „замашћена биљним мрсом“ па до слаткиша за сваки оброк у току дана, пост се за неке претвара у праве гозбе на којима само нема меса и других намирница животињског поријекла.
Током поста, домаћице и домаћини треба да обезбиједе здраву храну укућанима и понуде гостима једноставно припремљене оброке. Љубав према стомаку значи нечување вјерности Богу, пишу православни извори.
Непоштовање поста
Постоје периоди у којима се разрјешава употреба свих врста хране. Духовник може да пропише пост и мимо наведених дана у црквеном календару, али и да разријеши неке вјернике од поста.
Међутим, својевољно одустајање од поста а нарочито спремање посних слава уз мрсну храну сматра се гријехом.
– Тиме – умјесто да светитељу укажемо част и поштовање – навлачимо на себе Божји гњев – наводи братија манастира Високи Дечани.
“Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самима како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом и постала способна да приме Божју благодат и помоћ. Постом изражавамо и своју љубав и вјеру у Господа, јер само оној који поштује све Господње заповијести има истинску љубав према своме Творцу. А заповијест о посту једна је од најважнијих Господњих заповијести.“
Не обраћајмо пажњу на оне који доконо говоре да „гријех не улази на уста“.
Гријех непоштовања поста не лежи у самој храни коју са благодарношћу узимамо, већ и у дрском гажењу заповијести Господње о посту и црквених правила која су по надахнућу Светог Духа прописали богоносни оци, светитељи Цркве Христове, и оставили их нама као вјечни аманет и незаблудиви пут духовног усавршавања, преноси Новости Магазин.
