Европска унија посљедњих мјесеци суочава се с великом кризом у сектору некретнина. Поскупљење грађевинског материјала и убрзано повећање каматних стопа допринијели су мањој куповној моћи, што је довело до затварања и неколико стотина компанија које се баве продајом некретнина. Међу најтеже погођеним земљама су оне најбогатије попут Њемачке, Француске и Велике Британије. Провјерили смо, да ли ће се то одразити на наше тржиште?
Почетком године свјетски медији пренијели су информацију да у већини земаља Евроопске уније почиње највећа криза у сектору некретнина. Иако су прогнозе биле да би криза до краја године могла бити превазиђена, констатно повећање каматних стопа их је демантовао у томе.
Куповина некретнина је опала, а многа предузећа била су приморана да отпусте раднике и престану да раде.
Да ситуација није нимало једноставна, за нашу телевизију објашњава власник агенције за некрентине у Аустрији Драган Цветковић.
– Ми смо скоро имали неколико примјера да су људи одустали јер када виде да на кредит од 300.000 евра морају да врате скоро 600 хиљада. Проблематичне су банке, доста захтијевају, ко хоће да купи кредит сад мора да има на рачуну 100.000 евра и да не оптерећује плату више од 40 одсто – појашњава Цветковић.
Најтеже је погођена Њемачка у којој је број издатих грађевинских дозвола у првој половини ове године опао за више од 27 одосто.
Друге земље, због слабљења тржишта, на одређено вријеме одгодиле су градњу нових објеката.
За економисте оваква ситуција није ништа ново, поготово ако се у обзир узме неколико фактора.
– Цијене енергената и цијене хране су порасле. Централне банке се боре против тога и стандардно то раде повећањем камате као јединим начином – истиче Саша Грабовац, економиста.
Тренд пада потржње некретнина проширио се и на наше тржиште, и то за 30 одсто што није био случај претходне године.
Иако је продаја опала, смањења цијена у скорије вријеме неће бити, бар према ријечима агената за продају.
– Смањила се потражња за некретнинама у новој градњи, на њих највише утичу та поскупљења грађевинског матерјала. Ове године су се стабилизовале цијене али је дошло до поскупљења радне снаге – рекао је Драган Милановић, агент за некретнине.
Иако је и код нас смањена куповина некретнина, економисти су оптимистични и то само због једног и најважнијег разлога – због мањег повећања каматних стопа.
– Оне некретнине које се узимају као инвестиција, као вид замјене за штедњу, њих ће и даље бити. Оне ће се куповати поготово на оним екслузивним локацијама у центру града, те најскупље ће се продавати – додаје економиста, Саша Грабовац.
Цијене станова у Српској по квадратном метру износе од 3.000 до 5.000 КМ, док у Њемачкој као најразвијенијој европској земљи, достижу и до пет хиљада евра по квадрату.
Криза на свјетском тржишту, према свим прогнозама, могла би трајати до половине сљедеће године.
