Колико је БиХ удаљена од Европске уније, ко кочи њен пут и може ли БиХ испунити 14 приоритета које је Европа условила отварањем преговарачког процеса? О томе ће сутра бити разговарано у Бриселу, на Другом политичком форуму на високом нивоу између Европске уније и БиХ.
У Брисел су отпутовали лидери политичких странака који чине власт на нивоу БиХ, делегације Савјета министара и влада Републике Српске и Федерације БиХ.
Са странцима БиХ не може у ЕУ. Са овим ће ставом представници Републике Српске пред европске званичнике на Политичком форуму у Бриселу. Инсистираће на реформи Уставног суда БиХ и затварању канцеларије високог представника.
– БиХ може ући у ЕУ само без страног фактора. То значи да нема ни високог представника, ни правног ни лажног, а ни страних судија. Ако опет одступе од тога, онда не могу говорити да је Српска та која кочи процесе. То раде странци и то је већ јасно – рекао је предсједник Српске Милорад Додик.
– Желимо реформу Уставног суда, да желимо Закон о Уставном суду и да желимо да у Уставном суду не парципирају странци. Тврдимо да је значајно важно да ОХР оде из БиХ и да се омогући да БиХ функционише на принципу слова Дејтонског споразума – навео је замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац.
Федерални партнери у власти на ниву БиХ имају свој договор. Усагласили су ставове по питању измјена Изборног закона БиХ, али их нису предочили партнерима из Српске. Са СНСД-ом „тројка“ ломи копља о сједишту Апелационог одјељења Суда БиХ и реформе Уставног суда . Бошњачки партнери изричито одбијају договор о одласку страних судија, иако признају да би то отворило врата БиХ ка преговарачком статусу.
– СНСД је поставио неке своје услове гдје тражи да се у пакету рјешава Закон о судовима и Закон о спречавању прања новца.
Дакле уз Закон о спречавању сукоба интереса, сматрам да би то био довољан искорак који би нам омогућио да добијемо одлуку Европске комисије о отварању преговора БиХ са ЕУ. Имамо сад у овој варијанти да ми блокирамо. Јер ми не желимо пристати на компромис – изјавио је премијер Федерације БиХ и предсједник СДП-а Нермин Никшић.
Но, европски званичници оптужују Републику Српску да се БиХ испријечила на европском путу. Све због заједничког циља Брисела и Бошњака да задрже странце, каже Сташа Кошарац. Подсјећа и на посљедње финансијске уцјене Европске комисије према Српској.
– Препознајемо одређене поруке које су ових дана одређени европски званичници на начин да покушавају да нас дисциплинују кроз одобравање одређених финансијских пројеката користећи средства из Плана раста ако РС на политичком плану донесе неке друге одлуке. Условљавања су за нас неприхватљива – додао је Кошарац.
Представници Српске очекују да ће Форум у Бриселу показати да ли је Европа спремна да поштује права Републике Српске.
– Српска је показала спремност да се троје страних судија бира у Представничком дому односно у Парламенту БиХ, а остали избор судија у Парламентима ентитета, али Бошњаци не желе јер они штите само њихове интересе. Тиранија Уставног суда док не престане, ми не можемо постати ни чланица ЕУ нити можемо говорити о слободној демократској земљи – изјавио је посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милан Петковић.
Март 2024. године рок је који је Европска комисија поставила пред БиХ за испуњење кључних европских приоритета. Направи ли у наредна три мјесеца потребан помак, БиХ ће добити статус преговарача о придруживању Унији. Колико је близу или далеко, биће познато након Политичког форума.
