Због потреба тржишта рада све је већи број страних радника у Републици Српској. Завод за запошљавање за десет мјесеци ове године издао је 2.034 радне дозволе за странце. Највише ових дозвола издато је држављанима Турске, Србије, Бангладеша.
У потрази за сигурнијим животом, овај младић промијенио је континент. Редовна примања и погодан пословни амбијент, довели су га из Индије у Српску, у којој би каже, волио и да остане. Запослен је у пекарском сектору, а са домаћим радницима и послодавцем, каже, веома брзо се снашао.
– Услови на послу су супер, људи су веома пријатни овдје и када одемо у град, јако лијепо нас дочекају. Волио бих да научим српски, можда га кроз пар мјесеци и успијем мало савладати – каже Гупартап Синг Санду.
Из угла послодаваца, интензивнија потреба за страним радницима тек се очекује у ближој будућности. Највећи недостатак радне снаге биљежи се међу занатлијама, појашњавају из Уније послодаваца.
– Највише радника у овом тренутку имамо у сектору грађевинарства, ту је и прерађивачка индустрија која биљежи значајан раст броја издатих радних дозвола за странце. Ту је и угоститељство, али и пољопривреда – рекао је Саша Аћић, директор Уније удружења послодаваца Републике Српске.
Влада Српске и Завод за запошљавање нису се оглушили на све извјесније потребе тржишта, а позамашна квота за радне дозволе странцима у потпуности је испуњена. Највише радних дозвола издато је држављанима Турске, Србије и Бангладеша.
– Годишња квота радних дозвола страним држављанима за 2023. годину у Републици Српској је 1.400 радних дозвола од чега 1.000 нових и 400 продужених радних дозвола. Са 31. октобром 2023. године издато је 2.034 радних дозвола од чега 1.421 улази у квоту, 974 су за ново запошљавање и 167 продужених радних дозвола – кажу у Заводу за запошљавање Републике Српске.
Грађевинари сматрају да је најефикасније рјешње увођење одређеног броја страних радника који посједују улазне радне дозволе у већ постојећа привредна друштва.
– На основу тога, дошао би одређен проценат радника страних и од њих којих је рецимо дошло 10, нека 5, 6 задовољава, који могу остати и који су дошли легалним токовима, јер сваки други вид довођења штети привреди – истакао је Миле Петровић, секретар Удружења грађевинарства и индустрије грађевинарског материјала у Привредној комори Републике Српске.
Већ постојеће регулативе и законски оквир у потпуности обухватају овај сегмент привреде, став је ресорног министарства.
– Ми сматрамо да је законски оквир довољан да уважи потребе и пословне заједнице и радне снаге – рекао је Данијел Егић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.
А испуњеност услова, радника, али и послодаваца редовно контролише Републички инспекторат.
– Ми смо у овој години контролисали нешто преко 9.600 радника који су затечени на раду код послодавца. Њих 230 није имало регулисан радно-правни статус у складу са законом, по том основу су изречене казне од 365.000 КМ – нагласила је Душанка Макивић, портпарол Инспектората Републике Српске.
С обзиром на то да су страни радници реалност домаћег тржишта, неопходно је удруженим дјеловањем свих институција омогућити им легалан боравак, али и испуњавање свих њихових законских права, порука је надлежних.
