Пошта Србије је на иницијативу Савеза Срба из региона одштампала поштанску марку са ликом пјесника Алексе Шантића поводом 100 година од смрти српског књижевног великана.
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта рекао је да се први пут у Србији штампа персонализована поштанска марка са Шантићевим ликом, те да су овом иницијативом жељели да укажу на значај великог пјесника и родољуба.
– То је веома важно јер је ријеч о једном од најзначајнијих бораца за национално јединство и слободу српског народа – рекао је Линта, подсјетивиши да се сутра навршава 100 година од смрти славног пјесника.
Он сматра да Шантић и његово дјело нису довољно заступљени у школским програмима, због чега би просвјетне власти у Србији требало да посвете већу пажњу овом пјеснику и његовој заоставштини, како би добио значајнији простор у уџбеницима основних и средњих школа.
– Шантић је био човјек који је кроз пјесме исказивао љубав према свом народу и истицао сурову истину да је српски народ на подручју БиХ у 19. вијеку и почетком 20. вијека патио и био поробљен – нагласио је Линта.
Према његовим ријечима, Шантић је истовремено показивао непоколебљиву вјеру у борбу за слободу и дочекао је тренутак да српски народ у највећој мјери буде уједињен 1918. године, додуше, не под именом какво је он желио.
– То своје осјећање је исказао и пјесмом о чувеном војсковођи Степи Степановићу приликом његове посјете Мостару 1919. године. Истовремено, исказивао је толеранцију и према комшијама других вјероисповијести – подсјетио је Линта.
Он је навео да је Шантић, нажалост, у рату деведесетих година прогнан из Мостара, те да је оштећен и његов гроб.
– Мостар је остао без његовог споменика и улице, а запаљена је и порушена Саборна црква Свете Тројице у Мостару. Управо су та црква и Шантић били најзначајнији симболи српства у овом граду – истакао је Линта.
Алекса Шантић рођен је 27. маја 1868. године у Мостару, гдје је и преминуо 2. фебруара 1924. године.
Написао је и објавио више од 800 пјесама, од којих су најпознатије „Ми знамо судбу“, „Остајте овдје“, „Емина“, „Претпразничко вече“, „О класје моје“, „Вече на шкољу“ и „Моја отаџбина“.
Био је оснивач културног листа „Зора“, предсједник Српског пјевачког друштва „Гусле“ и дописни члан Српске краљевске академије, у коју је изабран 1914. године.
