Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истакао је да егзодус сарајевских Срба, који се догодио прије 28 година, представља једну од највећих трагедија српског народа у 20. вијеку.
„Србима је учињена огромна неправда јер је Дејтонским споразумом предвиђено да Српско Сарајево буде предато муслиманима. Сарајевски Срби су били присиљени да напусте вјековна огњишта јер им међународна заједница није гарантовала слободу, безбедност и заштиту њихове имовине“, рекао је Линта.
Он је подсјетио да је око 120.000 сарајевских Срба током фебруара и марта 1996. године било приморано да крене у неизвјесност остављајући своје станове, куће и имања која су одбранили у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Линта је напоменуо да је у Сарајеву уочи рата живјело 200.000 Срба, а да их је од 1992. до 1996. године протјерано око 180.000, саопштено је из Савеза Срба из региона.
Он је указао на то да је у Сарајеву, према попису становништва из 2013. године, живјело свега 13.000 Срба, али је тај број сада много мањи.
„То јасно показује да је Сарајево одавно постало једнонационалан град и да су приче бошњачких политичара о његовој мултиетничности врхунска лаж и измишљотина за међународну јавност“, нагласио је Линта.
Егзодус 120.000 Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског споразума, када је пет општина Српског Сарајева у цјелини припало Федерацији БиХ, док је других пет подијељено између Републике Српске и ФБиХ, гдје су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.
Српски борци Сарајевско-романијске регије током Одбрамбено-отаџбинског рата зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске и одбранили своје домове.
За одбрану ових простора, живот је дало више од 4.000 бораца, око 3.500 их је рањено, око 1.000 сахрањено на Војничком гробљу „Нови Зејтинлик“ на Сокоцу.
