Централно обиљежавање 20 година од мартовског погрома који су над Србима, њиховом имовином и српским црквама на Косову и Метохији извршили Албанци, одржано је данас у Грачаници, гдје је служен парастос и откривен споменик са именима убијених Срба.
Помен су у манастиру Грачаница служили њихова преосвештенства епископи рашко-призренски Теодосије, будимљанско-никшићки Методије и новобрдски Иларион, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске.
Владика Иларион поручио је да се упркос свим недаћама, српски народ укорјењује на овој земљи и да се данас сабрао пред сам почетак Великог поста, те да је зато Косово и Метохија вјечити подсјетник за српски народ, да је то царство које чека.
„Ми не очекујемо царство које нам је неки земаљски војсковођа добио у бици и отео, него оно царство које нам је цар царева дао, не проливши туђу крв, него своју. Није случајно да он за собом води хорове мученика, који су се уподобили његовом страдању и који су на начин њима примерени, по својој снази, отварали врата царства небескога и оставили примере нама“, рекао је епископ Иларион.
Владика је подсјетио на невино убијене, на мајке, дјецу и породице убијене на кућном прагу, додајући да они по хришћанској традици вјечно живе.
„Ових дана посебно треба да се сетимо оних који су себе по промислу Божијем принели као жртву. Сетимо се Златибора кога су злочинци пред породицом запалили и он је изгорео“, рекао је епископ Иралион.
Он је подсјетио да је у Гњилану страдао Бобан и касније његова мајка од пребијања, у Митровици Јана и Боривоје, а у селу Драјковце пострадали су отац и син.
„Ненад је пострадао у Липљану. Још је ту било имена… Нека их Господ све помене, и знане и незнане, а ми браћо и сестре да будемо увек свесни да је пут којим треба да ходимо – пут подвига и страдања на различитим нивоима“, поручио је владика Иларион након парастоса којем су присуствовали представници Канцеларије за Косово и Метохију, Српске листе, предсједници српских општина, као и вјерни народ.
Након парастоса, окупљени су прошетали до Дома културе Грачаница гдје су положили бијеле руже испред инсталације „Мисинг“ /нестали/, а затим открили споменик убијеним Србима у погрому 17. марта 2004. године који је израдио академски вајар Бранислав Ристић.
Споменик су открили директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић и замјеник директора Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Душица Николић, пошто приштинске власти не дозвољавају директору ове канцеларије Петру Петковићу улазак на Косово.
Николићева је истакла да је споменик постављен на иницијативу Владе Србије и Канцеларије за Косово и Метохију и да треба да подсјећа на невино страдале Србе у мартовском погрому, преноси „Косово онлајн“.
„На иницијативу председника Србије Александра Вучића, данас негујемо културу сећања и са пажњом и пијететом сећамо се свих наших жртава. Циљ откивања ове плоче је неговање културе сећања на најтежи дан српског страдања на Косову и Метохији“, рекла је Николићева.
Она је навела да имена уклесана у плочу свједоче о српским жртвама и мученицима, те да је тај камен са српске Шар планине симбол јачине и опстајања српског народа на овим просторима, симбол његове снаге да издржи тешка времена и голготу коју годинама пролази, али је и симбол некажњеног злочина већ 20 година.
Ристић је рекао да је споменик подсјетник на један од најдраматичнијих догађаја у српској нововјековној историји, када су пред очима цијелог свијета у пламену мржње нестајали вијекови постојања и трајања једног народа.
„То је дан када је отелотворена мржња током свега неколико сати одузела животе не малог броја наших недужних сународника, проузроковала ране и повреде, протерала више од 4.000 њих, уништила неколико десетина наших светиња и на стотине домова“, нагласио је Ристић.
Обиљежавање 20 година од мартовског погрома настављено је свечаном академијом у Дому културе Грачаница.
Покровитељи обиљежавања су Канцеларија за Косово и Метохију, Министарство културе Србије, општина Грачаница и Скупштина града Приштина.
Из Дома културе Грачаница раније је најављено да је програм обиљежавања планиран као својеврсна недјеља сјећања на погром у оквиру које се кроз изложбе фотографија и умјетничких слика, трибину, пројекцију филма, подизање споменика жртвама и академију, сагледавају размјере страдања којим су Срби и њихова имовина били изложени уништавању.
У програму учествују свједоци погрома, умјетници, ученици и професори, представници Српске православне цркве и званичници државних институција.
Мартовски погром који су над српским народом прије 20 година извршили Албанци по размјерама и посљедицама спада у ред једног од највећих мирнодопских злочина у новијој европској историји који многи упорећују са нацистичком „Кристалном ноћи“, а и након 20 година починиоци су остали већински некажњени.
У овом највећем етничком чишћењу Срба након НАТО агресије 1999. године, према подацима ОЕБС-а, убијено је 19, а расељено 4.500 људи од којих се већина није вратила у своје домове, спаљено је 39 црква и манастира, спаљене су и срушене 934 куће.
