У Хашанима, родном мјесту Бранка Ћопића, данас ће бити обиљежено 40 година од смрти великог књижевника.
Обиљежавању ће присуствовати и министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић.
Директор Јавне установе „Башта сљезове боје“ Блаженка Кењало рекла је Срни да ће се учесници окупити у Хашанима код спомен-школе „Бранко Ћопић“.
Према њеним ријечима, у 10.00 часова биће положени вијенци на бисту књижевника, а након тога је планирано обраћање званица и књижевни час у спомен-кући.
У част великог српског писца данас ће на улазу Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци бити откривена спомен-плоча Бранку Ћопићу, најављено је из Друштва учитеља Републике Српске. Овим поводом биће одржан и културно-умјетнички програм.
Програм је заказан за 13.00 часова у амфитеатру Природно-математичког факултета.
Друштво учитеља поднијело је раније иницијативу за постављање спомен-плоче Ћопићу, те је добило сагласности Природно-математичког факултета и Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Српске.
Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а 26. марта 1984. године извршио је самоубиство скоком са моста на Сави у Београду.
Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.
Његова антологијска збирка приповједака „Башта сљезове боје“ освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду добио је 1958. године за роман „Не тугуј, бронзана стражо“.
Од 1968. године био је члан Српске академије наука и умјетности.
Други свјетски рат подстакао га је да напише романе „Пролом“, „Глуви барут“, „Не тугуј, бронзана стражо“ и „Осма офанзива“, затим приповијетке „Роса на бајонетима“, „Сурова школа“, „Љубав и смрт“, „Доживљаји Николетине Бурсаћа“, „Горки мед“, „Свети магарац“, „Људи с репом“ и збирке пјесама „Огњено рађање домовине“ и „Ратниково прољеће“.
Написао је и романе за дјецу „Орлови рано лете“, „Славно војевање“ и „Битка у златној долини“ /познати су као „Пионирска трилогија“/ и „Магареће године“, збирке „Приче партизанке“, „Вратоломне приче“, „Приче испод змајевих крила“ и „Доживљаји мачка Тоше“.
Написао је збирке пјесама „Чаробна шума“, „Армија одбрана твоја“, „Партизанске тужне бајке“, „Вечерње приче“, „Дједа Тришин млин“ и „Несташни дјечаци“.
