Вељко Булајић, један од најзначајнијих режисера бивше Југославије, преминуо је у 96. години.
Вијест о његовој смрти потврдили су чланови породице за Вечерњи лист.
Булајић је најпознатији по партизанским епопејама „Козара“ из 1962, „Битка на Неретви“ из 1969. као и „Велики транспорт“ из 1983. године.
Дјетињство је провео у Сарајеву, као и дио школовања.
Филмове је снимао у свим републикама бивше Југославије, а посљедњих година живио је и радио у Хрватској.
Средњу школу је завршио у Сарајеву.
Након рата нашао је мјесто у Дому ЈНА у Загребу, гдје се дружио с млађим поратним интелектуалцима.
Тада се почео занимати за кинематографију, уписао је филмску режију у Риму.
Дипломирао је 1959. године, асистирао великим редатељима као што су Федерико Фелини и Виторио Де Сика па се вратио у бившу Југославију.
Редитељску каријеру започео је кратким филмовима „Камен и море“ и „Брод луталица“ (1953.), а 1959. реализовао је и први дугометражни играни филм „Воз без возног реда“ који је приказан на филмском фестивалу у Кану.
Већину живота провео је радећи у Хрватској и познат је прије свега по режији филмова на тему Другог свјетског рата.
Према Хрватској радиотелевизији, његови су филмови досегли гледаност већу од 500 милиона гледалаца широм свијета.
Вељко Булајић добитник је награда „Златни Лав“ у Венецији, „Златна Нимфа“ у Монте Карлу, награде за режију у Сан Себастијану и Њу Делхију, „Златне медаље“ на Међународном филмском фестивалу у Москви, међународне награде критике Cidalc.
Награђен је с неколико „Златних Арена“ на Филмском фестивалу у Пули за најбоље филмове и најбољу режију, а америчка Академија за умјетност и знаност номиновала је његов филм „Битка на Неретви“ за Оскара.
