Свјетски дан здравља – 7. април ове године посвећен је праву на здравље, уз слоган „Моје здравље, моје право“.
Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић, честитао је Свјетски дан здравља, те подсјетио да ресорно министарство са партнерима посвећено ради посљедњих година на овогодишњој теми, стављајући у фокус потребу за квалитетном, ефикасном и доступном здравственом заштитом за грађане, али и стабилношћу здравственог система.
Специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите у Институту за јавно здравство Републике Српске Дијана Штркић, рекла је Срни да је право на здравље основно људско право и предуслов за достојанствен живот.
Свако људско биће, каже она, има право на највиши могући стандард физичког и менталног здравља.
Штркићева је навела да, упркос томе што здравље треба да буде право, а не привилегија, право на здравље милиона људи широм свијета све је више угрожено.
Према њеним ријечима, Савјет Свјетске здравствене организације /СЗО/ за економику „Здравља све“ утврдио је да, иако најмање 140 земаља признаје здравље као људско право у својим уставима, када је ријеч о примјени, бројке говоре друкчије, па тако више од половине свјетске популације у 2021. години, око 4,5 милијарди људи, није било у потпуности покривено основним здравственим услугама.
Према њеним ријечима, Устав СЗО дефинише здравље као стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и онеспособљености.
„Достизање највишег могућег стандарда здравља је као једно од основних људских права гарантовано Универзалном декларацијом о људским правима УН, без обзира на расу, вјеру, политичка увјерења, економске и социјалне услове, чиме се подразумијева принцип недискриминације као један од основних принципа повезаних са правом на здравље и међународну солидарност“, навела је Штркићева.
Она је додала да право на здравље, осим права на приступ здравственој заштити, укључује право на воду за пиће, чист ваздух, храну, становање, здраву животну средину и услове рада, образовање и информисање, као и родну равноправност.
У складу са међународном регулативом, Уставом Републике Српске је, као једно од основних људских права, утврђено и право на заштиту здравља, истакла је Штрикићева.
„Међународно право обавезује државе да развију и спроводе законе и политике које гарантују универзалан приступ квалитетним здравственим услугама и рјешавају основне узроке здравствених диспаритета, укључујући сиромаштво, стигму и дискриминацију. Универзална здравствена покривеност заснована на примарној здравственој заштити помаже државама да остваре право на здравље тако што осигурава да сви људи имају приступачан, једнак приступ здравственим услугама“, додала је Штркићева.
Ипак, наводи Штркићева, штетни закони, политике и праксе у свијету – укључујући дискриминацију и злостављање усмјерене против здравствених радника – пречесто спречавају људе да добију његу која им је потребна и могу проузроковати озбиљне повреде менталног и физичког здравља.
Одређене групе – укључујући жене и дјевојчице, оне које живе у сиромаштву, особе са инвалидитетом, мигранте и расељено становништво, као и друге вулнерабилне категорије друштва – имају већу вјероватноћу да ће доживјети злостављање и бити изложене штетном или понижавајућем третману и пракси.
