Православни верници обиљежавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. То је дан највеће хришћанске жалости, посљедњи у недјељи Страдања, током кога не звоне црквена звона. Пости се и фарбају се ускршња јаја.
Три пута се, уз звуке клепала, обилази око цркве, што симболично представља Христову сахрану. Плаштаница се потом полаже испред олтара. Дан се проводи у тиховању и молитви.
Скидање са крста чест је мотив на сликама великих свјетских умјетника.
Од Великог четвртка до Ускрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.
Обичаји и веровања
Најтужнији дан у хришћанству, када је Исус Христос осуђен и разапет на Голготи, проводи се у строгом посту и тузи због жртве Исусове. За овај дан везују се бројни народни обичаји и вјеровања.
Заустављају се сви послови у кући и пољу. Вјерује се да на данашњи дан не ваља узимати ексере, игле, шила и све друго оштро и шиљато да се не би позљеђивале Исусове ране.
Најважнији посао данас је бојење јаја и то у црвену боју, симбол проливене крви Христове и новог живота који се рађа из његове свјесне жртве. Прво црвено јаје назива се чуваркућа и чува се на посебном мјесту да се не разбије.
Приписују му се посебна својства – љековитост, плодотворност, заштита од града и злих сила. Kо не стигне данас, може да обоји јаја и сутра, прије сунца.
Данас се строго пости, ко може – не једе ништа, други само суви хлеб и воду. Посте чак и они који то нису чинили током претходних дана Великог поста.
Старији људи кажу: ако на Велики петак пада киша, неће бити шљива, а ако је топло и сунчано, очекује се велики род воћа.
