Послије девет мјесеци од Свјетског првенства на ком је добио јак ударац и касније изгубио бубрег, Бориша Симанић, српски кошаркаш, вратио се тренинзима.
Свjетско првенство у кошарци 2023. године остаће упамћено по великоm подвигu репрезентације Србије која је стигла до сребрне медаље, али и по хероју Бориши Симанићу који је током шампионата у Манили добио јак ударац послије ког је завршио у болници, а затим је изгубио бубрег.
Девет мјесеци послије овог догађаја Бориша је у подкасту „Алесто“ открио лијепе вијести.
– Сада, тренутно, сам стварно одлично, почео сам и да тренирам. Неких више од мјесец дана већ радимо и засад се осјећам феноменално. У почетку смо радили само у теретани, да мишиће вратимо у функцију, јер су били замрли скроз, ништа нисам смио да радим седам-осам мјесеци, због тих налаза и свега, да се то очисти и онда сам кренуо да радим. У почетку је то била теретана, а онда смо из недјеље у недјељу подизали интензитет и прије неких седам до десет дана сам почео и да шутирам – рекао је Симанић.
Велику подршку Бориша је добио од саиграча који нису спавали док су чекали информације о његовом стању, а сваки меч одиграли су за њега.
– У тренуцима када се тражила крв за мене, било је четири, пет ујутру и нико од мојих друагара играча није спавао, сви су били у једној соби. Било им је стварно незгодно, па још и пораз од Италије и требало је да прође два дана да би сазнали да стварно све у реду, нису ни спавали док им се нисам јавио. Први пут сам нормално заспао неких 20-25 дана послије операције, овдје у Београду. То мало што сам спавао, спавао сам на леђима, и онда сам са неким појасом могао на бок и тада је све било много лакше – испричао је бивши кошаркаш Црвене звезде.
Послије пет мјесеци је први пут поново изашао на терен.
– Пети мјесец послије операције сам отишао на терен, напољу и шутирао из места на кош, онако, да не трчим, да се не крећем претјерано. Видио сам да је све у реду и да не осјећам ништа чудно. Одрадио сам сва тестирања која сам морао, и онда сам први пут ушао у теретану. Нисам смио ништа осим мало склекова без дозволе. Први шут нисам погодио. Била је кратка лопта за метар, још ја стао на тројку и као одмах ћу ја њу. Питао сам се да ли је са ногама требало јаче, али послије пола сада нашао сам тај осјећај, послије остане то. Убацивало се – рекао је српски репрезентативац.
Упркос дивном односу са свим саиграчима, Алексу Аврамовић је морао да избјегава.
– Алексу сам избјегавао првих десет дана, због смијања. Тад ми стварно није требао. Он има неку луду енергију. Лет је у шест, ми устајемо у пола четири, не знамо гдје смо, а он почиње да прича и не престаје. Невјероватно. Али стварно је лако играти са њим. Поготово у одбрани. Кад измрцвари плејмејкера тај заборави шта је поставио и гдје треба лопту да да – рекао је Бориша Симанић.
