У пуцњави повријеђени словачки премијер Роберт Фицо на функцији предсједника владе провео је 11 година у три наврата. Први мандат је освојио противећи се либералним реформама, док су га послије октобарских избора 2023. године западни медији описали као проруски оријентисаног политичара. Противи се слању војне помоћи Украјини, сматрајући да „Словачка има и битнијих проблема“. Пореде га са Виктором Орбаном, према којем, како је и сам рекао, гаји симпатије.
Словачки премијер Роберт Фицо повријеђен је у пуцњави послије сједнице владе у Хандлови, након што је на њега испаљено више метака. У тешком стању је пребачен у болницу у Банској Бистрици, а нападач је одмах послије пуцњаве ухапшен.
Фицо се вратио на власт у Словачкој након избора у октобру 2023. године и предводи коалицију и владу на чијем челу је његова партија „Смјер-Социјалдемократија“, чији је лидер од оснивања 1999. године.
У кампањи је обећао да ће окончати војну помоћ Украјинцима у рату са Русијом, иако је у више наврата негирао да је проруски настројен, већ да само сматра како „Словачка има веће проблеме од Украјине“.
Такође је наговијестио да ће се одупрети санкцијама које је Запад увео Русији због чега га пореде са мађарским премијером Виктором Орбаном, кога, како је сам истакао, симпатише.
– Орбана видим као једног од политичара који се не плаше да отворено бране интересе народа – рекао је Фицо за Ројтерс.
Три мандата и повлачење због убиства истраживачког новинара
Са позиције премијера претходно се повукао 2018. године, након шест година на функцији и масовних протеста због убиства истраживачког новинара Јана Куцијака и његове вјеренице Мартине Куснирове.
Премијер је био и од 2006. до 2010, када је незадовољство либералним економским реформама пренио у своју прву изборну побједу. Промовисао је план о усвајању евра 2009.
Фицо је рођен 15. септембра 1964. у радничкој породици у Топољчанима. Ожењен је правницом и професорком Свјетланом са којом има сина.
Дипломирао је право на Универзитету Комениус у Братислави 1986. године и придружио се тада владајућој Комунистичкој партији, коју је напустио три године касније, уочи распада Чехословачке.
Докторирао је 1992, а до 1994. године радио је при министарству правде Словачке. Шест година, све до 2000. провео је као заступник Словачке пред Европском комисијом за људска права и Европским судом за људска права.
