Насловна Најновије Српска у протеклој деценији изгубила 56.360 становника

Српска у протеклој деценији изгубила 56.360 становника

86
0
Села и градови у Српској незаустављиво се празне, а да популациона рјешења за којим Република спорадично посеже не мијењају вишегодишње негативне трендове показују најновији подаци статистичара према којима је за деценију изгубљено 56.360 становника.
 
Без стратешког приступа, који упорно изостаје, стручњаци сматрају да се осипање становника не може и неће зауставити.
 

Према табели коју је објавио Републички завод за статистику, а тиче се процјене становника видљиво је да је Српска лани у односу на годину раније изгубила око 5.500 мушкараца и жена, што представља благо побољшање у односу на ранији период, када је на годишњем нивоу губила и више од 10.000 становника.

Статистичари су израчунали да је од 2002. године природни прираштај Републике Српске негативан. Континуитет пада природног прираштаја указује на све већи број умрлих, а мањи број живорођених. Стопа природног прираштаја у 2023. години, када је умрло 13.508 људи, а рођено 9.309 беба, износила је -3,7‰.

У поређењу са 2022. годином, лани је у Српској умрло 2.755 лица мање, док је број живорођене дјеце већи за 191.

Позитивно је и што је од 2003. године, од када се рачуна стопа укупног фертилитета, у 2023. забиљежена највиша. Тако је број живорођене дјеце по жени лани износио 1,45, док је најнижа стопа укупног фертилитета, у посматраном периоду, забиљежена 2011. године, када је била 1,27.

Демограф Александар Чавић, каже да је демографска слика Српске гора него што показује званична статистика.

– Статистика узима у разматрање само податке о природним прираштају и унутрашњим миграцијама, то јест пресељавање становника између ФБиХ, Српске и Брчко дистрикта. Када се у обзир узму спољне миграције, које су изузетан генератор губљења становника, претпоставка је да губимо у просјеку око 15.000 људи годишње. С тим у вези у Српској би требало да буде између 975.000 до милион становника – рекао је Чавић и додао да број од 1,114 милиона није реалан.

Подсјетио је да све земље региона имају изражен проблем са миграцијама, с тим да је БиХ једина на западном Балкану која је извориште емиграната и за државе у комшилуку.

– Хрватска имиграцијама губи становништво, али грађани БиХ одлазе да раде и живе у тој земљи. Слична ситуација је и са Србијом, али ми немамо ниједну земљу региона која би била извориште миграната за наше подручје. То је проблем Српске и ФБиХ. Истина је и да богате земље биљеже негативне трендове у погледу природних кретања, али је проблем што им ми обезбјеђујемо радну снагу па смо у огромном губитку. Државе попут Њемачке, Аустрије, Швајцарске марку не дају за повећање наталитета нашег становништва, марку не улажу у образовање наших грађана. Све је обезбиједила наша земља, а они нам узимају готове стручњаке и јасно је да имамо проблему – истакао је Чавић.

Улагање искључиво у мјере које подстичу наталитет, прича Чавић, неће дати жељене резултате, јер ће и ти који се роде опет отићи у иностранство.

– Проблем је примјена неповезаних мјера које су наслијеђене из прошлог система, када су околности биле потпуно другачије. Добра мјера коју имамо се тиче плаћеног породичног одсуства, али смо 20 година морали објашњавати да се не може измиривати из приватног капитала. То је мјера која има јасан ефекат, али је сама по себи недовољна. Потребан нам је систем мјера. Један потез, два, три не могу ријешити деценијски проблем. Мора постојати стратегија демографског развоја – категоричан је Чавић додајући да не постоји универзални одговор и рјешење за демографске проблеме, јер су узроковани различитим факторима.

Веома је важно, наводи он, да се ради истраживање ефеката популационих мјера које надлежни доносе.

– Не можемо донијети мјеру и да она буде примјењивана 20 година, а да не знамо какве резултате даје. Потребе становништва се морају пратити. Мора бити нематеријалне подршке, рада на репродуктивном здрављу, информисању јавности. Морају бити презентоване и предности брачног и породичног живота, којих је веома много. У чекаоници амбуланте, ресторану, свадби, свуда чим се зачује плач дјетета људи се мрште. И то су погледи и ставови који се морају мијењати – додао је Чавић.

За социолога Драгу Вуковића кључни проблем поразне демографске слике је пад наталитета и криза породице.

– Ако пратимо историјски развој породице не треба да се осврћемо превише у прошлост. Довољно је посљедњих 100 година, гдје се уочава рапидно смањење број дјеце у породици, као и број склопљених бракова. И миграције су свакако проблем, али покретања становништва, поготово у садашњем времену брзих комуникација, глобалних трендова, јединственог тржишта су нормална појава. Разлог одласка из Српске и БиХ једним дијелом лежи и у чињеници да је друштво неуређено, да је доста криминала и корупције, кризе образовања и економије генерално. Ми уопште више немамо великих предузећа која су у бившој земљи била симбол запошљавања огромног броја људи – прича за “Глас” Вуковић.

Према његовим ријечима, и политика има утицај, али није кључни фактор.

– Одређене политичке структуре и центри моћи желе упорно да прикажу да људи због политике одлазе из земље. Тога има, али није главни разлог. Кључни фактор, бар по мом мишљењу, је тражење бољег рјешења, трагање за бољим условима рада, већим стандардом који ће омогућити људима задовољавање различитих потреба. Тежња ка бољем је у људској природи – прича Вуковић.

До позитивних помака, каже Вуковић, тешко је направити озбиљан искорак, али поручује да друштво не смије обуставити борбу.

– Мора се трагати за популационим мјерама које ће дати рјешење и зауставити негативан тренд. Више пажње се мора посветити породици. Потез Српске да породицама са четворо и више дјеце исплаћује стална мјесечна примања је конкретан, а рекао бих и одличан, јер води ка оздрављењу породице и побољшавању наталитета. Генерално нам треба системски приступ, да се вратимо ауторитету и гајимо позитивне вриједности као што је брак. Да се стимулишу млади брачни парови, али не само финансијски. То је неопходно да бисмо се супротставили негативним, новим родним покретима које нам доноси глобализација, а који су веома погубни за породицу и идентитет људи – појаснио је Вуковић.

Живи се дуже

У мору лоших демографских података свијетао примјер су они о животном вијеку овдашњег становништва. Према најновијим показатељима статистике животни вијек грађана Српске лани је износио 78,85 година. Годину раније тај број је био 76,48, а 2021. године 75,03.

– Просјечан животни вијек мушкараца лани је био 76,04 године, а жена 81,70 – подаци су Републичког завода за статистику.

аутор Анита Јанковић Речевић

ИЗВОРГлас Српске, фото илустрација
Претходни текстАуто шоу за Магдалену и Милоша – “Corrado Girl Style Show“ у Источном Новом Сарајеву
Сљедећи текстУ четвртак семинар о новом систему фискализације