На данашњи дан 1868. године, приликом шетње Кошутњаком код Београда убијен је српски кнез Михаило Обреновић, који је Србију учинио најјачом војном силом Балкана, у вријеме кад је довршавао припреме за рат против Отоманског царства. На пријестолу Србије био је од 1839. до 1842. и од 1860. до смрти.
Због буне коју је 1842. дигао Тома Вучић – Перишић морао је да побјегне у Аустрију, послије чега је на пријесто ступио кнез Александар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка Карађорђа. Боравећи ван земље, помагао је многе српске културне раднике и писце, укључујући Вука Караџића, Ђуру Даничића, Бранка Радичевића.
Женидбом са принцезом Јулијом Хуњади стекао је везе с мађарском и аустријском аристократијом. Кад се његов отац кнез Милош Обреновић вратио на власт 1858. године, преузео је команду над војском, а убрзо послије очеве смрти 1860. завео је ауторитарну владавину, претворивши скупштину у савјетодавни орган.
Установио је 1861. народну војску од око 50.000 људи и снабдио је модерним наоружањем, чиме је Србија постала војно доминантна на Балкану. Искористио је турско бомбардовање Београда 1862. да послије дужег преговарања 1867. натјера Турке да повуку гарнизоне из свих српских градова. Рачунајући на рат с Отоманским царством, предузимао је дипломатске иницијативе и склапао савезе с балканским хришћанима ради рушења отоманске империје – с Црном Гором 1866, с Грчком и Бугарским револуционарним одбором 1867. и с Румунијом 1868. Такође је настојао да Босна и Херцеговина не падне под аустријску власт.