Покушај америчке Амбасаде у Сарајеву, да увјери јавност да већу правну снагу има нечија изјава од Устава, према ријечима српског члана Предсједништва Жељке Цвијановић, најбоље свједочи о дубоко потцјењивачком односу према БиХ, њеном суверенитету и владавини права уопште.
– Видјела сам да су се расписали, али не и да су одговорили на кратко и јасно питање предсједника Србије Александра Вучића. Умјесто да су цитирали Устав и Дејтонски споразум, они су се позвали на изјаву О’ Брајена, као да је изјава било којег страног или домаћег званичника извор права – наводи Цвијановић.
За предсједника Владе Србије Милоша Вучевића, америчко реаговање није изненађење, осим, наглашава, у дијелу где су показали неразумијевање Дејтонског мировног споразума.
– То како су Републике уредиле сукцесију југословенске имовине је једно питање, а потпуно је друго питање како је уређено коришћење, односно права власништва својине, на јавној имовини у самој БиХ, ако причамо о њој, а то је управо уређено кроз Дејтонски споразум – додаје Вучевић.
Прича о имовини смјештена је у покушај да се разгради Република Српска, упозорава Додик. Није, каже, случајно стављена гранична линија, већ да се разграничи имовина ентитета. Не постоји уставни основ за разговор о имовини ни у Парламентарној скупштини.
– Зато их је и забољело када смо говорили „Граница постоји“. Хоће ли поново да их подсјетимо да граница постоји? И у катастру и у свијести народа. Већ ће то навикнути. Ми изван те границе ништа не тражимо – додаје Додик.
Делегат Клуба Срба у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Радован Ковачевић, истиче да је питање имовине, питање ентитета.
– Као што вам је познато, а и Амбасади САД је познато да питање имовине није у уставној надлежности БиХ и о тој теми се никада неће говорити у ПС БиХ. Питање имовине, питање је ентитета и никада нећемо пристати на то да се то мијења – каже Ковачевић.
Професор уставног права Синиша Каран, каже да је Република Српска у процесу стварања новонастале државне заједнице БиХ, унијела свој укупни државноправни капацитет, али и капацитет своје имовине, тако да БиХ на територији Републике Српске има на коришћењу и располагању, само онолико имовине колико јој Српска уступи.
– Пошто овлашћење над „државном имовином“, није Уставом „изричито дато“ институцијама на нивоу БиХ, у складу са чланом III, надлежност над државном имовином припада ентитетима и наглашавам – институције БиХ могле би евентуално имати у власништву имовину која се користи превасходно за функције и овлашћења која Устав изричито даје нивоу БиХ, али по овлашћењу ентитета – додаје Каран.
Потврђују то и закључци Зимске школе европског права. Питање надлежности у вези са законима који се тичу имовине ријешено је Дејтонским споразумом. Све досадашње интервенције високих представника биле су противправне, а одлуке Уставног суда БиХ у вези са законодавством Српске које се тичу имовине нису утемељене на Уставу БиХ.
– Амерички амбасадор мисли да на својој страни има силу, јер право очигледно нема. С обзиром на то да не постоји ниједан члан, ниједан став, ниједна реченица у Дејтонском споразуму коју би он могао прстом да покаже и да каже да је у праву – наводи правник Огњен Тадић.
Четврти закључак Зимске школе европског права односи се на Споразум о сукцесији, на који се позива америчка амбасада. У том закључку децидно је наведено да се на основу овог споразума из 2001. године не може мијењати унутрашња структура БиХ, утврђена Уставом из 1995. године.