Готово 1,8 милијарди одраслих људи изложено је ризику од болести као што су рак, мождани удар, деменција и дијабетес због недостатка вјежбања, а ситуација се погоршава, наводи се у извјештају Свјетске здравствене организације /СЗО/.
Нова студија истраживача и академика открила је да је физичка неактивност на глобалном нивоу порасла за око пет процената између 2010. и 2022. године.
Готово трећина одраслих широм свијета, односно 31 одсто, не вјежба довољно, у односу на 23 одсто у 2000. години и 26 одсто у 2010. години, наводи се у извјештају.
Ако се тренутни трендови наставе, стручњаци предвиђају да до 2030. године око 35 одсто људи неће довољно вјежбати, пренијела је агенција ДПА.
Истраживања показују да недостатак вјежбања повећава ризик од срчаних обољења, можданог удара, дијабетеса типа два, деменције и рака дојке и цријева.
Када је реч о полним разликама, закључак је да жене вјежбају мање него мушкарци, са стопом неактивности од 34 одсто у поређењу са 29 одсто недовољно активних мушкараца.
„Ова нова открића указују на изгубљену прилику за смањење броја случајева рака, срчаних болести и побољшање менталног здравља кроз повећану физичку активност“, рекао је генерални директор СЗО Тедрос Аданом Гебрејесус.
СЗО препоручује да одрасли сваке седмице издвоје 150 минута за вјежбање умјереним интензитетом или 75 минута појачаним интензитетом.
Примјери умјерене активности укључују брзо ходање, чишћење као што је прање прозора или брисање, вожњу бициклом малим брзинама или бадминтон.
Примјери интензивних активности су планинарење, џогирање, копање лопатом, брза вожња бицикла, играње фудбала, кошарке или тениса.
