Висока температура ваздуха може да угрози здравље и сасвим здравих, а посебно особа са хроничним болестима и дјеце, па из бањалучког Дома здравља наводе да би грађани обавезно при изласку у таквим условима требали да носе флашицу са водом, широку памучну одјећу, шешире и сунчане наочари.
Када су у питању особе са присутним хроничним обољењима, висока температура ваздуха, како наводе љекари, посебно има утицаја на особе са болестима дисајних путева – хронична опструктивна болест плућа и астма, гдје може доћи до отежаног дисања, бронхоспазма и појаве надражајног кашља.
Доктори бањалучког Дома здравља наводе да такође трпи и кардиоваскуларно здравље.
„Због вазодилатације долази до пада крвног притиска, а дехидратација може поспјешити згрушавање крви и појаву тромбозе локално. Често се јављају отоци поткољеница због заостајања течности у доњим дијеловима тијела“, наводе доктори бањалучког Дома здравља.
Када је организам изложен екстремно високој вањској температури, љекари истичу да долази до наглог прекомјерног повећања температуре тијела што даље доводи до топлотног удара.
„Организам тада не успијева знојењем одржати нормалну температуру тијела“, кажу љекари.
Они додају да су симптоми који упућују на топлотни удар пораст тјелесне температуре преко 39 степени, црвена, врућа и сува кожа, без знакова знојења, убрзан пулс, убрзано и плитко дисање.
Доктори бањалучког Дома здравља кажу да се може јавити главобоља, мучнина и повраћање, те да особа може бити узнемирена, збуњена, те да може доћи и до губитка свијести.
Када се посумња на топлотни удар, љекари кажу да особу треба смјестити у просторију која је климатизована, а ако то није могуће, треба је премјестити у хлад и одмах позвати хитну медицинску помоћ.
Док се чека стручна помоћ, доктори наводе да је потребно што прије снизити температуру тијела – пожељно испод 38 степени.
„Особу треба ослободити од вишка одјеће, расхлађивати је лепезом или нечим другим. Наквасити мајицу или ручник хладном водом и стављати облоге, пожељно је и туширање млаком водом. Давати доста течности, воде или воћних сокова“, савјетују доктори бањалучког Дома здравља.
Они истичу да се не препоручују давати газирана пића и алкохол, а ако је особа без свијести потребно је ставити је у бочни положај.
„Да не би дошло до топлотног удара и других нежељених компликација због изложености високој вањској температури потребно је да грађани воде рачуна о понашању у таквим, по организам ризичним, временским условима. Требало би да се не излажу сунцу током средине дана. Вањске послове и шетњу пожељно је планирати и практиквати рано ујутру или увече“, савјетују доктори бањалучког Дома здравља.
Доктори наводе да се не треба излагати сунцу у периоду од 10.00 до 17.00 часова.
При изласку вани, доктори бањалучког Дома здравља, наводе да је потребно прилагодити одјећу да буде лагана, пожељно памучна, широка и свијетлих боја.
Савјетује се се кориштење шешира са широким ободом и сунчаних наочара, као и да се увијек носи флашица воде са собом.
Иначе је како наводе доктори неопходно узимати веће количине течности дневно – воде и воћних сокова и да не треба чекати осјећај жеђи, него течност узимати свака један до два сата, а дјеци давати и чешће.
Доктори савјетују да се не користи алкохол и газирана пића, те препоручују лаганију храну, са пуно свјежег воћа и поврћа, као и да се често расхлађује туширањем или купкама у млакој води.
Доктори бањалучког Дома здравља напомињу и да изложеност паркираног аутомобила сунцу у кратком времену доводи до постизања веома високе температуре у аутомобилу.
„Када је вањска температура ваздуха висока, за само неколико минута, температура у паркираном аутомобилу може достићи и 50 степени. Дјелимично отворен прозор или паркирање аутомобила у хладовини не пружа поуздану безбједност за остављање кућних љубимаца у аутомобилу, а поготово не дјеце“, наводе доктори бањалучког Дома здравља.
Они наглашавају да дијете не треба остављати само никада у аутомобилу, истичћи да боравак у паркираном аутомобилу доводи до повећања температуре тијела, а код дјеце температура тијела расте три до пет пута брже него код одраслих особа.
„Организам се знојењем бори да очува нормалну температуру тијела, али тај механизам није довољан на високој температури у аутомобилу. То може довести до топлотног удара и смртног исхода“, наводе доктори бањалучког Дома здравља.
Осим дјеце, доктори кажу да су у ризику од топлотног удара старије и здраве особе изложене тешком физичком раду на високој температури, као што су грађевински радници и пољопривредници.
