Ријеч је о електронској идентификацији бирача и транспорту резултата гласања од бирачког мјеста до базе ЦИК-а, који ће бити примјењен на 165 бирачких мјеста у 10 изборних јединица.
Опрему вриједну око 600.000 евра донирала је Делегација Европске уније у БиХ. Уз мноштво приче о демократији и интегритету изборног процеса, током презентације није одговорено баш ни на једно питање о могућностима злоупотребе апаратуре и додатне контаминације изборног процеса.
Биометријска лична карта и отисак прста скенирани за неколико секунди. И упоређени са базом података ИДЕЕ. Подударност већа од 50 процената. И бирач може да приступи гласању. По затварању бирачких мјеста – компјутерски унос података који се истоврмено трансферише до базе ЦИК-а. Све на први поглед идеално. Таквим је и представљено. За домицилне институције још и донирано. И памфлетима а не аргументима, пршти од тачности и демократичности.
– Подсјетила бих да ће пилот пројекат бити проведен на 165 бирачких мјеста у 10 основних изборних јединица и то Стари град Сарајево, Тешањ, Добој, Бијељина, Требиње, Градишка, Горажде, Сански Мост, Зворник и Домаљевац-Шамац – навела је предсједница ЦИК-а Ирена Хаџиабдић.
– Надам се да ће овај пилот пројекат у ствари показати да су нам нове технологије бити оно што је неопходно да демократија побиједи – изјавио је директор ИДДЕЕА Адмир Бањевић.
Још три пилот пројекта, у најави. Скенери из донације америчког УСАИД-а , потом апаратура коју је обећао ОЕБС за електронску идентификацију бирача у Дистрикту Брчко, те видео надзор на бирачким мјестима за евентуалну постизборну форензику.
– Избори и изборни процеси јесу окосница демократије. И стога и ми све што можемо да урадимо како би помогли са побољшањима унапријеђењима ових темеља и радимо и осигуравамо – рекао је шеф Делегације ЕУ у БиХ Јохан Сатлер.
Но промотери изборне демократије БиХ не одговорише баш ни на једно од небројених питања, које јавност поставља још од када је прескупа скенер грозница, под пресијом хроничних изборних губитника, почела да тресе БиХ.
– Наравно да не треба игнорисати све ризике које нове технологије са собом носе. Увођење нових технологија може на неки начин и поткопати повјерење јавности у изборни процес умјесто да допринесе већем повјерењу јавности – рекао је Дарио Јовановић из Коалиције за слободне и поштене изборе „Под лупом“.
Да ли су новом технологијом из изборног процеса аутоматски одстрањени сви они који немају биометријске документе ? Ко ће инсталисати систем или уређај, ко контролисати софтвер и поправљати ако се поквари у току процеса. Како ће се бирачки процес одвијати на мјестима без мрежног сигнала? Шта у случају нестанка струје и „пада система“? Неодговорених питања је много. А оно најважније како „нову технологију“ заштитити од злоупотреба и манипулација с циљем „прекрајања“ исхода гласања? Етички хакери тврде – могућности манипулације су бројне, и без „упада у систем“.
Бивши предсједник ЦИК-а Бранко Петрић подсјећа на сличне експерименте у земљама окружења.
– Мислим да је та једна непотребна бесмислица егзистирала прије десетак година у Црној Гори. И нико није знао и нама су презетовали у Парламенту и нико није могао да одговори на питање шта се тиме постигло. И још једна ствар, та електронска скаламерија за коју је веома лако направити саботажу било коју. Значи претпостављени губитник веома лако може направити саботажу и за то оптужити друге – истакао је Петрић.
Не треба заборавити, да од земаља Уније у чију се добру праксу, експерименталисти из БиХ заклињу, нити једна није, у мјери у којој се то са БиХ, експериментално жели, „осавременила“ изборни процес. Њемачки уставни суд чак је неуставним прогласио и због злоупотреба, забранио софистициране уређаје у изборном процесу. А БиХ, у којој још „царује“ неписменост, и општа и информациона, демкоратија се ето гради технологијом. Па нека нам је са срећом.
