У српској националној историји, бројни су личности, на које су се генерације угледале, како у приватном тако и у професионалном животу. Међу њима, једна од највећих је владика Николај Велимировић, Свети Николај жички и охрдиски, српски светитељ који је као мало ко послије светог Саве првог српског архиепископа оставио поука и смјерница свом народу, али и свјетској науци. Лик и дјело владике Николаја, били су и водиља Љупки Катани, Београђанки, поријеклом из Чајнича, да се његовом мишљу и радом бави кроз политиколошко сагледавање.
Љупка Катана, рођена је у Чајничу, гдје је завршила основно образовање. Пресељењем с породицом у Београд, завршава средњу школу, дипломира комуникологију, мастер из области безбједности и докторира политичке науке на Факултету политичких наука. На доктороском студију усавршавање политичке теорије, с усмјерењем на дипломатију, посветила је Николају Велимировићу и његовој дипломатској мисији у Првом свјетском рату. Велики српски мисионар, непресушан извор знања и мудрости служећи свом народу, био је претеча на свим пољима, па тако и у дипломатији. То доказује и његово увођење ефекта „меке моћи“.
На научном усавршавању обишла је од Сједињених Америчких Држава до Велике Британије, мјеста на којим је био и Николај Велимировић. Свуда је наишла на јаке темеље које је поставио. Из свега проистиче да је у свему истицао љубав и ослонац према Божијој сили и свом роду.
Млада професорка међународних односа – увода и теорије, након успјешне академске године на Вебстер универзитету у Ташкенту, своју каријеру наставља на једном њихових факултета у холандском граду Лајдену или у Атини. Свети Николај српски који и у трећем миленијуму говори кроз своје свете мошти и дјела која је на добро завјештао човјечанству, остаје јој трајно надахнуће и ослонац.
