Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, усвојио је по хитном поступку Приједлог закона о буџету институција БиХ и међународних обавеза, према којем укупни приходи, примици и финансирање институција БиХ износе 1.355.400.000 КМ, што је за 40 милиона КМ више од прошлогодишњег буџета.
“За” су гласала 23 посланика, “против” је било 16, док уздржаних није било.
Посланици су по хитном поступку усвојили и Приједлог закона о измјенама Закона о Високом судском и тужилачком савјету којим се продужава рок за формирање Одјељења за интегритет, које би требало бити у функцији од 28. фебруара наредне године, као и то да именовани носиоци правосудних функција могу преузети своје функције.
По хитном поступку усвојен је и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о јавним набавкама чија суштина је да “неуредне жалбе” неће бити разматране, нити ће постојати могућност да се њима, као досад, зауставља процес јавних набавки.
Замјеник предсједавајућег Представничког дома Денис Звиздић у току расправе о приједлогу закона о буџету рекао је да би буџет требало структуирати да буде развојни, а не потрошачки, наводећи да приходи БиХ расту из године у годину.
“Имамо различите концепције о напретку БиХ, али суштина је да није до грађана што имамо овакав буџет, већ до оних који га креирају”, навео је Звиздић.
Посланик ПДП-а Бранислав Бореновић рекао је да је очигледно да новца има, јер се усваја до сада највећи буџет у историји БиХ.
Посланик СДС-а Дарко Бабаљ навео је да је свима јасно да БиХ не може функционисати без буџета, те да је овај документ резултат усаглашавања власти на нивоу БиХ.
Посланик ДФ-а Милан Дуновић у току расправе рекао је да ова странка неће гласати за доношење буџета, те да је грешка што је фискални оквир за ову, наредну и 2026. годину усвојен у јануару 2024. године на нивоу од 1,3 милијарде КМ.
“Фискални оквир је направљен тако да у њему не постоје средства из плана раста”, изјавио је Дуновић.
Посланик НЕС-а Јасмин Емрић рекао је да се девет мјесеци касни са усвајањем буџета, а да је највећа одговорност на Министарству финансија и трезора у Савјету министара које није на вријеме доставило приједлог буџета.
Посланик СДА Мидхат Чаушевић оцијенио је да је БиХ “у стечају”, јер спољни дуг износи 1,4 милијарде КМ, а да је предложени буџет 1,35 милијарди КМ.
Посланик СДП-а Албин Муслић истакао је да ће бити за доношење буџета, али је нагласио да је требало да буде усвојен много раније.
“Министарство финансија и трезора у Савјету министара треба да води одговорну политику, јер је ово буџет свих грађана”, навео је Муслић.
Према овом документу, укупни приходи, примици и финансирање институција БиХ износе 1.355.400.000 КМ, што је више за 40 милиона КМ од прошлогодишњег буџета.
Буџет Министарства одбране у Савјету министара повећан је за 1.750.000 КМ у односу на првобитно планирани, а Предсједништва БиХ за пола милиона КМ, саопштено је раније из Савјета министара.
Истовремено је смањен буџет Министарства безбједности у Савјету министара за 950.000 КМ у односу на првобитно планирана средства, Канцеларије за ветеринарство за 500.000 КМ и Завода за извршење санкција, притвора и других мјера за 800.000 КМ.
Од индиректних пореза планиран је приход од 1.020.500.000 КМ и на истом је нивоу као претходне године када су повећани за око 155 милиона КМ у односу на буџет за 2022. годину.
Међу осталим изворима финансирања су непорески приходи од 248.049.000 КМ, што је повећање за око 95,9 милиона КМ у односу на годину раније.
Укупни расходи заједничких институција износе 1.355.400.000 КМ и већи су за три одсто у односу на претходну годину, док сервисирање спољног дуга БиХ износи 1.430.733.053 КМ.
Тако укупни расходи институција БиХ и сервисирање спољног дуга БиХ у буџету за ову годину износе 2.786.133.053 КМ, што је повећање за 224.766.691 КМ или девет одсто у односу на 2023. годину.
Предлагач Приједлога закона о буџету је Предсједништво БиХ.
Овиме је данашња хитна сједница Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ завршена, након чега ће почети и редовна сједница овог дома.
