Додик је нагласио да „не постоје недоумице у вези сa имовинoм, она припада ФБиХ и Републици Српској“.
– И да се разумијемо, за странце се не ради о власништву над шумама и земљиштeм. Потпуно је ирелевантно онима који су и те како заинтересовани да ли ће шуме сјећи Срби, Бошњаци или Хрвати. Нико други неће доћи. Једнако им је неважно ко ће орати, сијати или на тој земљи градити хотеле, апартмане, зграде. Суштина је у рудним и минералним богатствима. Не постоји ниједна домаћа компанија која би могла вршити експлoатацију тих сировина – поручио је Додик.
Додик је навео да „није тајна да моћне компаније из Европе, САД, Канаде, Аустралије, Русије, Кине показују велико интересовање за овдашње природне ресурсе“.
– А, компаније размишљају другачије од политике. Компаније ставове формулишу на основу анализа стручњака, које су засноване на чињеницама, а не на страсти. Био сам изненађен рационалношћу и познавањем прилика представника једне велике европске компаније. У најкраћем оно изгледа овако: „О свакој имовини која би била власништво БиХ, а која је предмет продаје, макар то био киоск, морају се договорити Срби, Бошњаци и Хрвати. С oбзиром на прилике, односе и утицаје, то може трајати годинама и можете никада да се не договорите. Ако је имовина власништво ентитета, у Републици Српској договарамо се са Србима, у Федерацији БиХ са Бошњацима и Хрватима. Лакше је договарати са једним или са два, него чекати да се договоре три, па да са та три преговарате“. Упознали су нас! Још само да други схвате – напомено је Додик.
Додик је истакао да „за сада и заувијек имовина припада Републици Српској и ФБиХ“.
– Дакле, споразум Републике Српске и ФБиХ све рјешава. Заједнички ниво нема имовину. Ако хоће да има, нека купи. Споразум о сукцесији није јачи од Устава БиХ – закључио је Додик.
