Српски народ се сјећа прогнаних и убијених у „Олуји“, операцији хрватске војске и полиције, током које је око 2.000 Срба убијено или нестало, а више од 220.000 протјерано из Хрватске. Прије 29 година за само 48 часова, подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто. Породице жртава још увијек траже правду.
Линта: Срби у Хрватској данас грађани трећег реда
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, оцијенио је у разговору за РТС да је “Олуја“ највећи ратни злочин у Европи послије Другог свјетског рата.
“У Хрватској се слави прогон и убијање Срба, славе се ратни злочинци, величају хрватске жртве, док се српске чак и негирају“, рекао је Линта, истичући да зато треба да се његује култура сјећања.
Истиче да су Срби данас у Хрватској грађани трећег реда, да не могу да се запосле у државном и јавном сектору, постоје проблеми у инфраструктури у крајишком подручју, као и да постоји систематско и планско отимање српске земље.
Сматра да Србија треба активније да ради на помоћи повратницима и да оснује Канцеларију за Србе у региону, са правном службом за Хрватску и БиХ, како би се на плански начин далеко више помагали српски повратници у Хрватској и Федерацији БиХ.
Линта подсјећа и да велики број прогнаних Срба који су у Србији и широм свијета нису остварили своја имовинска и стечена права, због чега је потребно наћи рјешење кроз дијалог са Загребом и Сарајевом.
Затражио је и да Србија призна крајишким борцима ратни стаж за читаво време рата у двоструком трајању.
“Узимам Бокија, стављам га на задње сједиште аута заједно са његовим великим медом и крећемо. Крећите, крећите, чују се повици… нико није знао гдје идемо…”, свједочи Бојанова мајка у тексту “Напиши ми мама шта се десило”.
Историчар и директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина, каже да се лично не сјећа тих августовских догађаја, па је зато и замолио мајку да опише тај догађај.
„Сјећам се ‘Олује’ као времена када је један народ нестао и један народ настао, јер један надод је дошао овдје и почео да гради своје животе“, каже Арбутина.
Арбутина каже да је његов отац био у војсци, а касније и у полицији, а да му је мајка радила у школи.
„Кад је кренула ‘Олуја’ ми смо се прикључили колони ка Републици Српској. Спокојство је прекинуто етничким чишћењем, али ми смо нашли мир и морамо да чувамо сјећање на Српску Крајину. Мени је највриједнији документ извод из матичне књиге рођених, гдје пише ‘место рођења Република Српска Крајина’“, рекао је Арбутина.
Према његовим ријечима, када је тешко – идете до своје породице, па су тако и Срби из Крајине кренули ка Србији. Многи су касније отишли у свијет, али и послије толико година одржавају везу.
Истиче да је Крајишнику судбина борба.
„Срби морају да кажу шта је била ‘Олуја’ и шта је био ‘Бљесак’ и да наша историографија поклони више пажње томе и више проучава те догађаје“, рекао је Арбутина.
„Додела стамбених решења избегличким породицама и пружање новог дома људима који су били присиљени да напусте своје домове због сукоба, прогона или других тешких околности, је један од најважнијих циљева Владе Републике Србије и Комесаријата уз пуну подршку председника Републике Србије Александра Вучића“, саопштила је комесарка Наташа Станисављевић.
У Комесаријату наводе да је „у овом тренутку у стању потребе, односно нису у могућности да сами ријеше своје стамбене потребе, још скоро 8.000 породица избјеглица и око 15.000 породица интерно расељених лица“.
„Сјећање на „Олују“ није само подсјећање на трагичне догађаје из прошлости. То је подсјећање на неправду која још увијек траје и на обавезу коју имамо према жртвама, наша дужност је да инсистирамо на правди, да тражимо одговорност за почињене злочине и да никада не дозволимо да се овакви догађаји понове“, рекла је комесарка.
Како је подсјетила, дана 4. августа 1995. године, започео је Погром који је трајао четири дана, а „његове посљедице осјећамо и данас“.
Ова операција проузроковала је прогон више од 250.000 Срба из њихових домова, а велики број цивила је изгубио животе око 1700 људи, а више од 700 се и даље води као нестали. Србија није и неће заборавити овај злочин, саопштено је из Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије.
У протекле двије и по деценије, Влада Србије и Комесаријат континуирано раде на рјешавању проблема лица која су морала да напусте своје домове током сукоба на простору бивше Југославије.
Комесаријат за избеглице и миграције је до данас, како подсјећају, помогао укупно 53.445 породица које су добиле неку врсту помоћи, од чега је 40.155 породица избјеглица из бивших Република СФРЈ и 13.089 породица интерно расељених лица са простора Косова и Метохије.
Број избјеглица из Хрватске, које су збринуте до сада у Републици Србији је око 28.000 породица, а из Босне и Херцеговине око 12.000 породица. Стамбено је збринуто 29.207 породица избјеглица и интерно расељених лица, док је економски оснажено 23.286 породица/домаћинстава обезбјеђивањем средстава за доходовне активности.
Србија је током ратних дешавања на просторима бивше СФРЈ деведесетих година примила преко 600.000 људи, а још увијек је у статусу избјеглице 24.862 лица, од којих 17.052 из Републике Хрватске и 7.810 из Босне и Херцеговине.
Број избјеглица и бивших избјеглица у стању потребе је далеко већи, укључујући и 194.171 интерно расељених лица са Косова и Метохије. Само током 1995. године више од 190.000 лица је избјегло у Републику Србију у двије акције Хрватске војске, Бљесак и Олуја, са подручја сектора под заштитом УН.
Република Србија је створила услове за интеграцију, обезбиједила приступ правима и адекватна средства за укључивање у здравствени, социјални, образовни систем, приступ тржишту рада, помоћ у рјешавању стамбених потреба и економском оснаживању.
Више од 400.000 лица стекло је држављанство Републике Србије што, према саопштењу Комесаријата, представља највећи процес интеграције избјеглица у савременој Европи.
„Никада се нећемо сложити са Републиком Хрватском, по питању Погрома који се десио током Олује коју они славе као своју ратну победу, а у којој су протерали сопствене грађане, опустошили читаве крајеве који су данас празни“, истакла је комесарка.
„Увек ћемо подсећати и њих и међународну заједницу да је сама природа овог злочина антицивилизацијска и антиевропска и да је недопустиво да буде некажњена и осуђена што представља срамоту и једних и других с обзиром да за овај злочин и етничко чишћење још нико није одговарао“, рекла је она.
Према њеним ријечима, државотворно руководство, које брине о свим Србима, ван граница Србије, даје јасну поруку, да матица Србија, је увијек била и биће сигуран дом свим Србима ма гдје се они налазили.
Помен жртвама „Олује“ биће одржан данас у 11.30 сати у Цркви светог Марка у Београду као и у многим мјестима широм Србије.
Нападом на Книн, у зору, 4. августа 1995. године, почели су систематски злочини према српским цивилима и њиховој имовини. Свега 48 сати од почетка акције „Олуја“, подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто.
Више од 200.000 људи, са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули су да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избјегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.
Избјеглима није био дозвољен улазак у Београд, већ само пролаз Булеваром Арсенија Чарнојевића.
У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције 7. августа, скованој под патронатом Фрање Туђмана.
У наставку акције у БиХ, операцијом „Маестрал“, хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.
Срби који су одлучили да се врате на своја огњишта данас углавном живе без струје, квалитетне инфраструктуре и ускраћени за бројна основна људска права .
Суд у Хагу осудио хрватске генерале, па их ослободио
Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције. Готовина је од тада био у бјекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.
Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Маркач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премјештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дјела и окрутан третман током и након операције „Олуја“.
Оптужница против Готовине је одлуком Претресног вијећа Трибунала, спојена са оптужницом против друге двојице генерала.
Априла 2011. године, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.
У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција „Олуја“ у љето 1995. била удружени злочиначки подухват с предсједником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протјера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.
У новембру 2012, Апелационо вијеће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.
Према коначној пресуди, операција „Олуја“ није била удружени злочиначки подухват, у циљу протјеривања Срба из Книнске Крајине.
Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додјељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.
Српска јавност ову вијест дочекала је са нескривеним разочарањем.
Погинуло или нестало око 2.000 Срба, прогнано више од 220.000
У акцији „Олуја“, према подацима Документационо-информационог центра Веритас, погинуло је или нестало око 2.000 Срба.
Са територије тадашње Републике Српске Крајине, коју је заузела хрватска војска, избјегло је више од 220.000 Срба.
У Хрватској се 5. август слави као „Дан побједе и домовинске захвалности“, док је у Србији и Републици Српској 4. август Дан сјећања на страдале и прогнане Србе.
