Тродневно обиљежање Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика и 83 године од једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом, почеће данас предавањем о теми „Бедем памћења“, игуман манастира Подмаине Рафаила Бољевића у Пребиловцима.
Предавање ће бити одржано у амфитеатру испред храма у Пребиловцима са почетком у 19.30 часова.
Према програму обиљежавња, у понедјељак, 5. августа, у 19.00 часова у храму у Пребиловцима биће служено празнично вечерње.
Централна прослава је у уторак, 6. августа, када је ће бити служена Света архијерејска литургија коју ће у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцим од 9.00 часова служити Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, митрополит црногорско-приморски Јоаникије, владика буеносаирески и јужно-централно амерички Кирило, владика будимљаснко-никшићки Методије, митрополит њемачки Григорије, митрополит михаловско-кошицки Георгије и митрополит захумско-херцеговачки Димитрије.
За понедјељак, 5. августа, предвиђено је стална поставка изложбе „Пребиловци 1941“, у организацији Музеја жртава геноцида, која ће бити отврена у Дому културе „Свети краљ Милутин“ у Пребиловцима.
Музеј жртава геноцида први пут организује сталну изложбену поставку изван територије Србије, како би сачувао од заборава све невино пострадале Пребиловчане и село које је симбол страдања Срба у Херцеговини, али и на цијелом српском етничком простору.
Изложбена поставка представиће највредније артефакте о злочину у Пребиловцима 1941. године, као што су реплика столице Стане Арнаут /оригинал се чува у Музеју жртава геноцида/, учитељице из Пребиловаца, која је силована и мучена, заједно са 100 својих ученика.
На изложби ће бити представљена и застава, којом су током 1990. и 1991. године током достојног сахрањивања прекривани сандуци са посмртним остацима извађеним из бројних бетонираних јама широм Херцеговине.
Из Црквене општина Чапљина позивају вјерни народ, да у што већем броју учествује у обиљежавању страдања у Пребиловцима.
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима, саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква /СПЦ/ је исте године канонизовала те жртве.
Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.
Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.
Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима.
У јуну 1992. године током офанзиве „Чагаљ“ припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.
По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти.
Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ тадашњег предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.
Урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол васкрсења и живота, а од тада до данас Пребиловци су мјесто које опомиње и пркоси свима који мисле да се један народ може истријебити са свога вјековног огњишта.
