Српски тенисер Новак Ђоковић рекао је данас, послије освајања златне олимпијске медаље, да је знао да му је ово посљедња шанса за тај успјех и да је ово најпосебнији осјећај у каријери, јачи и од ношења заставе Србије на отварању Игара у Лондону 2012. године.
„Игре долазе на сваке четири године, шансе да освојите медаљу за своју земљу су ретке. Знао сам све, да ми је ово последња шанса. Знао сам да морам да утишам сву буку око мене и да се фокусирам на терен. Одушевљен сам оним што сам успео и начином како сам успео. Алкараз је најбољи на свету сад, а ја сам ‘изнад месеца'“, рекао је Ђоковић на конференцдији за медије у Паризу.
Нагласио је да је оно што је осјетио када је побиједио надмашило све што је до сада осјећао.
„Бити на том терену са српском заставом, слушајући српску химну, ништа не може да буде јаче од тога“, рекао је Ђоковић.
Додао је да је ово „најпосебнији осјећај“ који је доживио у каријери.
„Најпосебнији осећај. Мислио сам да 2012. кад сам носио заставу на церемонији отварања најбољи осећај, све до данас. Све што сам икад замишљао, надао се, желео, увек је приоритет за мене да представљам моју земљу. Где год могу да носим српску заставу, то ме мотивише и носи као ништа друго. Сад, са 37 година, победио сам 21 годину старог играча који је освојио Ролан Гарос и Вимблдон, ово је највећи спортски успех у мојој каријери“, додао је Ђоковић коме су ово биле пете Олимпијске игре.
Навео је и да је ова година је била чудна за њега јер није освојио ниједну титулу до сад у сезони.
„Али, гренд слемови и ОИ су најбитнији циљеви за сезону, поготово ОИ знајући да ми је ово последња шанса да освојим злато. Учинио сам све што сам могао да се припремим, да подигнем форму у правом тренутку, да буде на врхунцу овде“, истакао је најстарији освајач златне олимпијске медаље у историји.
Подсјетио је да му се на Ролан Гаросу догодила повреда која га је „избацила из планова“ и да можда није очекивао да игра финале Вимблдона.
„Алкараз ме је победио, био је бољи, али сам рекао кад сам долазио овде да се осећам као доста бољи играч. Вимблдон ми је дао самопоуздање у кретању, у мојој игри. А, мотивација ми није била потребна, нема веће него кад представљате своју земљу. Нисам сет испустио цео турнир. Знао сам да је ово моја шанса, ако се икада деси, да ће то бити сад“, рекао је Ђоковић.
Он је објаснио да је осјетио велико олакшање када се пласирао у финале, али да је желио злато, иако је знао да је побиједити Алкараза „као попети се на највишу планину“.
