Свети Јован се још назива Крститељем, јер је крстио Исуса Христа, а Претечом јер се појавио прије њега.
Српска православна црква и њени вјерници, сутра обиљежавају празник посвећен Усјековању главе Светог Јована Крститеља.
Свети Јован се празнује више пута у години: 7. јула – Ивањдан – рођење Светог Јована, 11. септембра – Усјековање главе и 6. октобра када се обиљежава светитељево зачеће. Свети Јован Крститељ рођен је шест мјесеци прије Христа (7. јула) и зато је назван Претеча, јер је људе припремао за долазак Спаситеља.
Према јеванђељским записима, Свети Јован је јавно осуђивао разврат римског друштва и бранећи јавни морал није штедио ни јудејског цара Ирода Антипу, који је свом брату преотео жену Иродијаду и с њом се проводио у блуду и разврату.
Свети Јован је погубљен на наговор Иродијадине кћери Саломе, која је, како каже предање, својом заводљивом игром „седам велова“ успјела да измами царско обећање. По налогу Иродовом, Свети Јован је посјечен, а његову главу је Салома на тањиру донијела царици Иродијади.
На иконама посвећеним овом празнику, Свети Јован се слика са одсјеченом главом у десној руци, која је симбол његове мученичке смрти. СПЦ посвећује три дана у години овом светитељу и празнује, поред Усјековања, Сабор светог Јована Крститеља (20. јануар) и Рођење светог Јована (7. јул). Дан Усјековања хришћани проводе у молитви, уздржавању и строгом посту.
Тога дана нема никаквог славља, нити се у руке узима нож, у знак сећања на страдање Јованово. Дан се проводи у строгом уздржању и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер то подсећа на проливену крв Јованову.
У Херцеговини на овај дан посте, не раде теже послове и нарочито воде рачуна да не раде ништа око сјемења, чак пазе на који је дан пало усјековање, па ако је то понедјељак, на примјер, онда сваког понедјељка у години избјегавају да се баве сјеменом. У неким селима се договоре да се орање започне сутрадан по Светом Јовану и одреде ко треба да први да почне.
И у Шумадији посте, не раде теже послове и мисле да је ово добар дан да се беру љековите траве. На тај дан дјеци не дају да једу парадајз, брескве, јабуке и било шта друго црвене боје. Само жене раде око сјемена, остављају га за сљедећу годину и спремају зимницу.
Свети Јован спада међу најпоштованије светитеље и примјер је чврсте воље, правичности и поштења. У српском народу постоји обичај братимљења – „по Богу и светом Јовану“, а Јовањдан је једна од најчешћих слава.
