Насловна Најновије Митрополит Хризостом: Свети Петар Дабробосански подијелио страшну судбину са својим народом

Митрополит Хризостом: Свети Петар Дабробосански подијелио страшну судбину са својим народом

301
0

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, изјавио је данас да је Свети Петар Дабробосански могао да се спасе, али да је одлучио да остане и подијели страшну судбину са својим сарајевским Србима, коју су им усташе намијениле.

Током Свете архијерејске литургије поводом славе Града Источно Сарајево – Светог Петра Дабробосанског у истоименом храму у Војковићима, митрополит Хризостом рекао је да овај град слави успомену на човјека који је био архијереј у времену када су душмани хтјели да растјерају његово стадо.

„Он се није уплашио већ је стао пред душманина и изазвао га да би био примјер својој пастви. Када је била проглашена злогласна Независна Држава Хрватска, Свети Петар Дабробосански добио је позиве да се склони, али је он рекао да је пастир свог стада и у добру и у злу и остао уз свој народ за који је и страдао. Зато њега данас воле, пошују и славе сарајевски Срби и Источно Сарајево“, нагласио је митрополит.

Владика Хризостом је истакао да је Свети Петар Дабробосанки покровитељ сарајевских Срба, али и цијеле Републике Српске и српског народа.

„На његовим молитвама Источно Сарајево напредује, баш онако како би то и светац желио“, указао је митрополит Хризостом.

Кум цркве био је начелник општине Маринко Божовић, који је захвалио митрополиту и свештенству на служби и вјерном народу који је дошао да се заједно помоле Богу, да све што у будућем периоду буду радили буде благословено и да дуго прослављају славу Храма, али и Града Источно Сарајево.

Честитавши славу Источног Сарајева свим грађанима, градоначелник Љубиша Ћосић рекао је да град сваке године напредује, те да је у свих шест градских општина доста урађено, уз подршку Градске управе и Владе Републике Српске.

„Мислим да је Градска управа усмјерила више буџетских средстава према грађанима, него што је то био случај раније. Издвајају се средства за спорт и културу. Први пут су издвојена средства за пронаталитетну политику, а ту су и стипендије, подршка пољопривредницима кроз Аграрни фонд“, навео је Ћосић.

Према његовим ријечима, подршка није изостала ни произвођачима млијека и меда, а средства су обезбијеђена и за приватне предузетнике, с’ тим да је највише новца усмјерено за развој инфраструктуре у градским општинама.

Након свете архијерејске литургије у Храму у Војковићима, у ресторану „Боб“ организован је славски ручак.

Претходних дана одржана је манифестација „Дани Источног Сарајева“, која је почела 11. септембра.

На свечаној академији у Народном позоришту Источно Сарајево, синоћ је Повеља града додијељена министру за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељку Будимиру, за посебан допринос развоју високошколских установа и за јачање међународних односа у области високошколског образовања.

Исто признање добио је и начелник општине Трново Драгомир Гаговић, за предан и пожртвован рад, допринос у области пронаталитетне политике, побољшању пословног и свеукупног амбијента у општини Трново и у граду Источно Сарајево у чијем саставу је поменута локална заједница.

Посебно признање Грб Града Источно Сарајево, уручено је ректору Универзитета у Источном Сарајеву Милану Кулићу, за нарочите заслуге и допринос у области високошколског образовања и изузетна достигнућа у наставно-научној, културној и другим дјелатностима Универзитета.

Ćosić: Table bile na istim lokacijama 20 godina, Sarajevu je sporan natpis  - FILTER

Град Источно Сарајево настао је прије 31 годину, када је Савјет Српског града Сарајева на сједници 13. марта 1993. године, донио статутарну одлуку о организацији Српског града Сарајева.

Први закон о овом граду донесен је 30. децембра 1993. године, када је Народна скупштина Републике Српске усвојила Закон о Српском граду Сарајево за вријеме ратног стања или непосредне ратне опасности.

По завршетку Одбрамбено-отаџбинског рата и велике жртве коју су поднијели сарајевски Срби, када су након потписивања Дејтонског мировног споразума, морали да напусте дијелове града који су припали Федерацији БиХ и преселе на територију Републике Српске, Народна скупштина доноси Закон о Српском граду Сарајеву, 2. априла 1996. године, којим се име града мијења у Град Српско Сарајево.

Уставни суд БиХ у септембру 2004. године, на захтјев тадашњег високог представника, доноси одлуку којом се укида префикс српски из назива града.

Српско Сарајево тада постаје Источно Сарајево и у његов састав улази шест општина – Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа, Источни Стари Град, Трново, Пале и Соколац, након чега почиње значајнији урбани развој Источног Сарајева.

ИЗВОРсрна, фото РТВИС
Претходни текстСутра облачно уз сунчане периоде, киша само понегдје
Сљедећи текстСтручни рад Мирослава Перића привукао пажњу офталмолога на конгресу у Београду