На простору такозваног Косова очигледни су покушаји искорјењивања српског и неалбанског становништва, а у Хрватској постоје озбиљни проблеми због ширења неонацистичке идеологије, наводи се у најновијем извјештају Министарства иностраних послова /МИП/ Русије који се бави случајевима величања нацизма, ширења неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији савремених облика расизма и ксенофобије у свијету.
Према извјештају руског Министарства, у Хрватској постоје озбиљни проблеми због ширења неонацистичке идеологије и расне дискриминације, чему се званичне власти не супротстављају.
Упоредо са тим, повећање броја манифестација нетрпељивости на етничкој основи указује да ксенофобично расположење у друштву, поготово према Србима, остаје међу најактуелнијим питањима у области људских права у земљи, преноси Спутњик.
„У Хрватској на званичном нивоу се, генерално, осуђују манифестације националистичких идеологија. Ипак, симпатије према припадницима колаборационистичке фашистичке Независне Државе Хрватске /НДХ/ током Другог свјетског рата, периодично се одражавају у наступима појединих представника Хрватске католичке цркве, политичара и новинара“, наводи се у Извјештају.
На том плану истичу се говори бискупа Владе Кошића у Сиску, који је рекао да су нацистички колаборационисти били „борци за слободу и независност“, а такође је на све начине преувеличавао „злочине“ партизана.
„Поред тога, у Хрватској не престају покушаји канонизовања надбискупа Алојзија Степинца осуђеног због сарадње са усташким режимом током периода НДХ. Ово питање је по ко зна који пут фебруара 2020. године покренуо хрватски премијер Андреј Пленковић током састанка са папом Фрањом“, наведено је у Извјештају.
У задацима за државни школски испит из историје религије 2023. године Степинац је окарактерисан као хрватски светац, национални херој, како је наведено, борац против атеизма, нацизма и комунизма.
Повремено се примјећују и покушаји ревидирања историјских чињеница о познатом концентрационом логору Јасеновац, а од 2022. године хрватске власти забрањују предсједнику Србије Александру Вучићу да посјећује меморијални комплекс Јасеновац, наглашава се у Извештају.
Како се наводи, у Хрватској су евидентирани и случајеви приказивања нациста и колаборациониста у другом свјетлу, међу којима и усташког челника Анте Павелића, који је својевремено на националној хрватској телевизији назван борцем против београдског насиља.
Како се напомиње, Павелић је 1956. године у Аргентини основао Хрватски ослободилачки покрет, који је регистрован у Хрватској фебруара 1992. године гдје је и данас активан, а у хрватским градовима неке улице и данас носе називе по именима функционера усташког режима и његових помагача.
У Извјештају се истиче да се Павелићу поклања пажња и у другим земљама, па је тако, крајем марта 2024. године неколико књижара у Украјини продавало његове мемоаре, „што није изненађујуће, имајући у виду неонацистички карактер кијевског режима“.
„Историјски ревизионизам испољава се у Хрватској и кад је у питању тумачење оружаног сукоба током 1991-1995. године, а то често дотиче и етничке мањине које живе у Хрватској, посебно српску, чија су права угњетавана“, упозорава руско Министарство иностраних послова.
Када је ријеч о такозваном Косову, у Извјештају се упозорава да је на том простору покренут прогон Српске православне цркве, крше се права етничких мањина, уништавају неалбански споменици и гробља.
Такође, отежан је повратак избјеглица и привремено расељених лица у Покрајину.
Извјештај руског Министарства спољних послова посебно се осврће на понашање Приштине која, како упозорава, слиједи смишљену линију фалсификовања историје и искривљавања историјских чињеница.
Како се наводи, тежња ка максималном дистанцирању од Србије и „југословенског насљеђа“ доводи до радикалних манифестација, које укључују уништавање и скрнављење десетина споменика борцима против нацизма и фашизма из периода Другог свјетског рата на Косову и Метохији.
„Истовремено, након 1999. године појавило се више од 1.600 различитих објеката подигнутих у част милитаната терористичке Ослободилачке војске Косова /ОВК/“, наглашава се у документу.
Као примјер, у извјештају се наводи да су власти у Приштини покренуле питање реконструкције куће једног од главних нацистичких послушника из периода Другог свјетског рата Џафера Деве, који је као градоначелник Косовске Митровице био умијешан у прогон Срба, Јевреја, Рома и другог неалбанског становништва, а учествовао је у почецима формирања СС дивизије „Скендербег“.
Напомиње се да у Приштини постоји неколико улица названих у част чланова нацистичке марионетске Владе Албаније, која је постала главни проводилац нацизма на западном Балкану.
Један од кључних проблема покрајине која није под контролом Београда, по оцјени руског министарства, остаје изразито изражена дискриминација албанске већине над српским становништвом.
У извјештају се истиче да је на такозваном Косову широко распрострањена језичка дискриминација, што су у својим документима забиљежили ЕУ и Савјет Европе, као и вјерска дискриминација.
„Покренут је и прогон против Српске православне цркве. Власти такозваног Косова све чешће прибјегавају пракси присвајања српских православних објеката у Покрајини, а константно се крши и закон о заштити посебно чуваних зона, који предвиђа специјални режим према културно-историјским објектима“, наглашава се у документу.
Чести су и случајеви скрнављења српских православних гробаља и споменика у Косову Пољу, Великој Хочи, Косовској Митровици и другим мјестима.
Не рјешава се ни проблем повратка избјеглица и привремено расељених лица у Покрајину, гдје се према подацима Београда успјешно вратило 1,9 одсто од око 200.000 људи, као ни питање поврата непокретне имовине овим лицима, оцјењује се у Извјештају.
У дијелу који се односи на Црну Гору, констатује се да је у тој држави, такође присутан низ проблема на плану супротстављања расној дискриминацији, али је очигледна и русофобична кампања, имајући у виду да је земља присутна у структурама НАТО-а.
У Црној Гори присутан је, како се даље наводи у саопштењу, низ проблема на плану супротстављања расној дискриминацији: конкретно, евидентне су чињенице о дискриминацији и неравноправном односу према грађанима на основу националног порекла, припадности различитим друштвеним групама, испољавању родне неједнакости.
„Црну Гору није заобишла ни русофобична кампања, која је активно интензивирана у Европи након што су Оружане снаге Руске Федерације покренуле специјалну војну операцију денацификације и демилитаризације Украјине и заштите цивилног становништва Донбаса. Томе је погодовала све јача политика званичне Подгорице према беспоговорном вођењу линије Вашингтона и ЕУ“, наводи се у Извјештају.
Тако је 25. јуна 2024. године, пратећи инструкције ЕУ, Подгорица блокирала бројне руске медије: ВГТРК, Русија 1, Русија 24, ТВ РТ, „Спутњик“ и друге.
Како се наводи, и прије 2022. године, црногорске власти давале су јавна саопштења непријатељског карактера против Руса и руских власти.
„У контексту русофобичне кампање треба истаћи и активност Амбасаде Украјине у Црној Гори, чије је руководство након почетка специјалне војне операције одржало неколико протеста у Подгорици уз коришћење екстремистичке и неонацистичке симболике“, наглашава се у извјештају.
