Данас ће у Подгорици и Котору бити одржани ванредни избори.
На изборима у Подгорици учествује 13 изборних листа, а 145.724 уписаних у бирачки списак бираће 58 одборника за градски парламент.
До пада власти у Подгорици је дошло након раскола у владајућем Покрету Европа сад и изласка из странке шефа државе Јакова Милатовића, који је био један од његових оснивача.
Милатовић је ПЕС напустио због неслагања са премијером и лидером покрета Милојком Спајићем.
Тако су до јуче практично савезници на предстојећим ванредним подгоричким изборима Милатовић и Спајић постали главни такмаци у борби за власт у највећем црногорском граду.
Аналитичари подгоричке изборе сматрају важним и виде их као својеврсни тест за евентуалне ванредне парламентарне изборе у Црној Гори, који би се, према неким процјенама, могли догодити, због и даље изражене политичке нестабилности у земљи и потпуног изостанка кохабитације.
На подгоричким изборима наступиће изборне листе актуелног премијера Спајића, али и предсједника државе Милатовића, затим двојице бивших премијера, неколицине бившких и садашњих министара и чланова Владе, али и групе грађана.
Претходни избори за скупштину главног црногорског града одржани су у октобру 2022, када је после скоро три деценије Демократска партија социјалиста на челу са тадашњим лидером и бившим предсједником Милом Ђукановићем изгубила власт најпре на нивоу државе две године раније, а потом и у највећем црногорском граду на таласу општих промјена у држави.
Црна Гора има око 633.000 становника, а само у Подгорици живи око 180.000 људи, према попису из 2023. године.
Милатовић и Спајић су у политику ушли као министри у Влади премијера Здравка Кривокапића, кога је након избора у августу 2020. године изњедрио тадашњи Демократски фронт, који су чинили Нова српска демократија, Демократска народна партија и Покрет за промхене. Кривокапић се на тадашњим изборима нашао на челу изборне листе ДФ-а, које му је уступио лидер Нове српске демократије Андрија Мандић
Након што је Кривокапићевој влади, у фебруару 2022. изгласано неповјерење, Спајић и Милатовић су основали Покрет Европа сад, названом по истоименом економском програму.
Уочи подгоричких избора Милатовић је са неколицином одборника у подгоричкој скупштини направио „Покрет за Подгорицу – Јаков Милатовић“ и договорили су заједничко деловање са ГП УРА бившег премијера Дритана Абазовића и Покретом за промјене, бившег члана Демократског фронта, који предводи Небојша Медојевић.
Осим Спајићевог Покрета Европа сад, који ће на изборима у Подгорици наступити у коалицији са Демократама Алексе Бечића, за власт у Главном граду Црне горе бориће се, између осталих, и коалиције Милатовића, Абазовића и Медојевића, као и ДПС у чијој је предизборној кампањи учествовао и бивши предјседник те странке Мило Ђукановић.
Једна од 13 листа је и коалиција „За будућност Подгорице – град свих нас“, чије окоснице су Нова српска демократија Андрије Мандића и Демократска народна партија Милана Кнежевића.
Изборна кампања уочи ванредних избора у Главном црногорском граду и у самом финишу је, по ојцени аналитичара, „без енергије и креативности“, а обећања носилаца листа се углавном преплићу.
То су, између осталог, повећање броја градских аутобуса и чешће градске линије, хиљаде нових паркинг мјеста, изградња источне трибине градског стадиона, пошумљавање града и његово ефикасније чишћење. Најављује се изградња шеталишта уз Морачу, бесплатан градски превоз и вртићи, бесплатна ужина у школама за основце, продужетак дневног боравка у школама …
Осим у Подгорици, истог дана ће бити одржани и избори у Општини Котор, а 17. новембра и поновљени избори у Будви.