Идемо у Казањ да бисмо се срели са људима који несумњиво детерминишу оно што ће бити савремени свијет у будућности. Једна мала Република Српска имаће прилику да из прве руке спозна на који начин ће се БРИКС организовати и како ће се кретати у будућности, истиче Додик.
– Видимо да постоји значајан број земаља које су заинтересоване за ту асоцијацију која није војног, него искључиво економског и политичког карактера. Ми видимо Републику Српску управо у тој врсти свијета, у коме суверено одлучујемо о нашим правима, о нашем уставу и законима, суверено одлучујемо о нашем начину живота, о поштовању оних вриједности, традиције које смо ми кроз историју, кроз развој нашег народа стекли – напомиње он.
БРИКС је, према његовим ријечима, асоцијација која формира и институционализује разне облике помоћи земљама које су заинтересоване да очувају своју слободу и своју независност.
Са ким ћете се све срести на самиту? Хоће ли бити сусрета са Путином, Сијем, Модијем, можда?
Договорен је састанак са предсједником Путином и то је централни састанак, наравно, уз пуно уважавање свих других. Предвиђено је да се сретнемо и са још неким. Тамо треба да буде негде око 60 предсједника држава и влада. За неке састанке ћемо се договорити у наредним данима, али централни састанак је са предсједником Путином и од тога ће зависити и неке друге ствари.
Колико је самит БРИКС-а важан да се чује глас Српске и Срба из Републике Српске и БиХ?
На један чудан начин, западне хегемонистичке земље су већ учинили да се наш глас чује. Република Српска је на тај начин верификовала своје мјесто у вредносном систему који баштини и сам БРИКС. Наравно, ми немамо економску снагу, нисмо ни војно интересантни, али смо интересантни са становишта карактера и то је оно што нас препоручује, то је оно што људи већ знају.
Ми смо већ, знајући за одлазак на овај самит, контактирали многе земље, све земље које ће тамо учествовати. Послали смо писма да ћемо бити ту и да смо вољни да се са њиховим лидерима, сходно њиховом времену и распореду, сретнемо и видимо. И то сви знају, сви знају да смо тамо. И то је нешто што је заиста важно. А оно што је још важније, изгледа да о томе да смо тамо највише знају наши политички противници, они који желе да од тога направе неки свој нови капитал за нови напад на Републику Српску. Њихово је да раде што мисле да треба, а ми идемо тамо с поносом, а вјерујем да ћемо се још поноснији вратити са тог великог скупа.
Да ли су посљедње пријетње генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа Српској, кад каже да је наводна сецесија у БиХ проблем Балкана, директно повезане са вашим одласком на БРИКС?
Не улазим у то колико је интелектуално способан, али оно што нисам очекивао је да као папагај понавља већ истрошене фразе које нису уопште тачне. Ако узмете међународну класификацију тога шта је сецесија, то је догађај који се већ десио. Дакле, није догађај који се дешава. Сецесија је кад се један дио земље одвоји насилно од другог дијела и тај други дио не признаје тај отцијепљени дио.
Он користи ту терминологију зато што му то изгледа лакше, мислећи да му нико неће одговарати у смислу да се не ради о томе, да се ради о 30 година безуспјешних покушаја, у којима је и НАТО учествовао, да се створи земља која не може да буде створена. Напросто, БиХ нема хемију да може да се направи. Може нека општа диктатура, може војна диктатура, ево препоручујем Рутеу нека то уради: нека уведе НАТО, нека заузме све, нека каже нема више демократских избора, нема слободног живота, нека уведе полицијски час у БиХ, то је начин на који она може да опстане.
Нема другог начина. Она није ствар воље свих нас тамо који живимо. Према томе, пошто је био премијер Холандије, а то је озбиљна земља, нисам вјеровао да неко са таквом репутацијом дође, па као папагај понавља туђе измишљотине. Они причају о неком малигном руском утицају. Једини малигни утицај у БиХ је утицај који су Британци, Американци и у значајном дијелу бриселска администрација тамо чинили. Руси ни у чему тамо посебно нису присутни, а они их стално оптужују за малигни утицај.
Знамо ми шта је малигна болест. Малигни утицај је када баците осиромашени уранијум на подручје гдје живи наш народ, чак и на просторима који су остали у другом ентитету, убијајући многе наше недужне грађане и дјецу. На тим просторима, преко пет пута појачао се број малигних обољења од тада до данас. Е то је њихов малигни утицај.
Ако хоће да причају о малигном утицају, онда је то малигни утицај. Кад кажу да је руски малигни утицај, онда они сматрају да треба тај њихов већ остварени малигни утицај пребацити на неког другог. Е то не успијевају.
Руси поштују међународно право, на сесијама Савјета безбједности и Уједињених нација увијек су били на страни слова Дејтонског споразума. Никада нас ничим нису охрабрили да ми кршимо међународно право. Ничим, никада. Можда смо и некад жељели да нам то сугеришу, али никад нису то урадили. А ови масовно крше сво међународно право, међународне споразуме, Дејтонски мировни споразум и све друге. Варају гдје год стигну, од Кумановског споразума до Дејтонског споразума па до Минских споразума. Према томе, тај Руте, без обзира што је генерални секретар, не мора да значи да је озбиљан. Није он изабран тамо да буде неки креативац. Он је тамо изабран да нешто спроводи.
Да ли су са Запада слали сигнале да не идете у Казањ?
Неких ранијих година је било таквих прича, па су се увјерили да не вриједи. Мислим да требамо да будемо тамо. Мени је част да идем тамо. Посебна је част што ми је предсједник Путин приредио ту могућност. О БРИКС-у се већ говори десетак, петнаест година, али он интензиван раст доживљава у задње двије, три године.
И замислите да је једна Турска затражила да буде чланица БРИКС-а. Турска је чланица НАТО-а, једна од најмоћнијих земаља у овом региону. И одједном је сад и она тамо. Управо то говори оно што сам рекао на почетку. БРИКС није војна организација. Он је економска и политичка организација. И то је та прича. И то је лако разумјети.
Док код нас овдје само постоји стереотип који важи на Западу. Много ће земаља са Запада, колико сам обавијештен, неке земље су чак и чланице ЕУ, бити тамо присутне као посматрачи, што говори о томе да смо ми на правом мјесту и да ја немам потребе никоме објашњавати или бојати се некога. А има оних „малигних“ који говоре о томе, е па видите, он треба да иде у ЕУ, ово је прст у око ЕУ. Никоме ја нисам ставио прст у око. Никоме. Али право да, ако могу, представљам Републику Српску и да тамо негдје пише „Милорад Додик, Република Српска“, то ћу учинити увијек.
Видио сам непосредно прије интервјуа да се сарајевски медији убише да објасне како је БРИКС неважан. Због чега је то тако? Они не желе да разумијју свет. Постоји озбиљан проблем овдје у Београду, што разумије Сарајево на неки традиционалан, претходни начин. Није то тачно. Они су поданици. То је сва поданичка структура. Тамо је образовање поданичко према свом главном шефу. То су наравно ови са Запада.
Они имају потребу да показују да су са Запада јер припадају муслиманској вјери и они сматрају да су они, како воле да кажу, нека умјерена прича. Никако не желим да кажем да су они екстремни. Нису. Нису сад. Раније су били. Кад су могли да доведу муџахедине овде, да одсјецају Србима главе, тада су били.
Али у сваком случају, то је једна поданичка атмосфера, један поданички менталитет који никада није спреман да изађе и оде даље од очекивања, не само онога да му шеф каже шта треба, него да он претпоставља шта би шеф могао да каже. Па пошто није Америка чланица БРИКС-а, или Британија, онда наравно они имају негативан став.
Кажете да ЕУ прича бајке, притом напомињете да не желите да затворите врата за сарадњу са том организацијом. Како оцјењујете однос Брисела не само према Српској, него и према цјелокупној БиХ?
Баш добро сте ме питали. Рекао сам да смо стално слушали бајке из Европе и да треба да чујемо неко друго мишљење. Ако ни због чега другога, због тога је интересантно отићи у Казањ. Али сам исто тако рекао да Република Српска наставља да ради, ми смо дио Европског континента, окружени земљама Европске уније, окружени земљама НАТО савеза. Што се тиче Европске уније, мислим да више има евроскептицизма у самој Европској унији него што има овдје. Невјероватно. Дакле, та Европска унија пролази кроз трансформацију и она је по свему у значајној мјери негативна за саму Европску унију.
Европска унија данас нема ништа. Нема ни сировине, нема енергенте, нема ни лидера, европског лидера. Нико од њих који тамо нешто раде није лидер. Шолц има најнижи рејтинг од када се мјери популарност канцелара у Њемачкој. Макрон има озбиљне проблеме унутар Француске, Наведите ми трећег. Има ли неко? Бајден? Могуће да је он.
Па он није баш из Европе.
Не знам ја је ли, или није, али углавном видим да одржавају ових дана састанке. Дакле, та Европа и даље наставља према нама на исти начин како су се понашали раније. У овом тренутку, више од пола чланица ЕУ испунила критерије које траже да испуне Србија, БиХ и државе, како они воле да кажу, Балкана.
Значи, то је једна дугорочна једна клацкалица у којој се стално нешто исцрпљујемо, па онда вам понуде неки новац за неке политичке уступке и тако даље. Не знам колико има смисла, али ми мјеримо то посебним аршином Он је једноставан. Република Српска може да учествује у разговорима у ЕУ, ако је видљива и ако се поштује уставни поредак у БиХ. Ако намећете нешто, ви сте нама смртни непријатељи. Ми то њима јасно кажемо.
Чујемо да добијате и „непристојне понуде“ – да ојачате нешто што се зове „функционалност БиХ“ у замјену за ослобађајућу пресуду у процесу који се води против вас?
То је стално. Није био ни припреман састанак те врсте, него је речено, па можда би се могло очекивати да буде ослобађајућа пресуда када би ви пристали на то да БиХ буде функционална, а ми то читамо унитарна БиХ. Они су тај термин „функционална БиХ“ измислили да би увели унитарну БиХ. Па смо онда рекли, а шта вам то значи? А они кажу, то вам значи рецимо да морате прихватити да се регулише питање имовине.
Питање имовине је регулисано у БиХ. Устав БиХ каже да све оно што је изричито није дато БиХ одредбама устава, припада ентитетима, а тамо није дато, тим уставом, није дата имовина. Међутим, ту је и нека друга прича. Ту је нека прича о рудним богатствима. Малоприје сам вам рекао да је познато да у Европи нема ништа од тих неких важних сировина, а ако има нешто не могу да их експлоатишу јер имају и јаке еколошке и друге покрете. И онда они рачунају да ће управо овако дуго нас држећи изван Европе, направити систем у којем ће они моћи лако доћи до тих рудних богатства. Рецимо, на једном локалитету у Републици Српској постоји истраживање у коме је доказана комерцијална количина магнезија, 100 милиона тона. 100 милиона тона, озбиљна бројка.
Прије неколико дана један од важнијих западних „типова“ ми је рекао: можда ти немаш проблем са државама, него имаш са мултинационалним компанијама. А да ли мислите да нисам закључивао да је то баш тако? Јесам. Ја тражим да ми будемо 50 одсто власници свега, и експлоатације и онога што пролази испод тога. Ја нећу да држава остане сиромашна. Дакле, мора република од тога добити. Ако ви имате технологију и новац, то је тек 50 одсто, наше је 50 одсто од свега тога што зарадимо.
Е, сад наравно, они су научили да отимају. Као што су отели изворишта нафте у прошлости, сад би отели и рудна налазишта на овим просторима. Па сад, пошто ми то нећемо, онда су смислили концепт да то смјесте у Сарајеву у канцеларију, па је то лакше ријешити.
Има ли наде да послије локалних избора ствари у БиХ почну полако да се сређују?
Да нисте новинар, рекао бих да сте велики илузионист. Питати то питање је бесмислено. БиХ нема никакву шансу. БиХ никада није имала шансе. БиХ је била пашалук у Отоманској империји. Била је провинција у Аустро-Угарској. БиХ је нешто била кроз бившу Југославију. Била је социјалистичка република, која је формирана комунистичким творевинама. БиХ никада није могла сама да живи. Нема доказа у историји да је један тренутак живјела сама. Сама собом управљала. БиХ не може да буде држава.
Не знам шта западњаци мисле да ми треба да урадимо да би они били задовољни. Шта је идеја? Како ви мислите да то буде? Да предамо муслиманима све? Па наравно да нећемо. Да предамо Сарајеву? Па онда је питање зашто, какви смо то људи ако бисмо дали поновно све надлежности Сарајеву, а муслимани из Сарајева истјерали 156.000 Срба.
Локални избори су рекли своје. Локални избори су показали да ми имамо потенцијал да проведемо изборе на један демократски и фер начин. Нико их не оспорава. И кампања је била фер. И изборна ноћ је била одлична. И постизборни период. Нико се ништа није посебно нешто дизао и галамио.
Али то није одличје БиХ. Република Српска проводи своје изборе, а Федерација проводи своје изборе. Чак и кад су парламентарни избори. Значи, нема ни једног изборног процеса који се одвија на читавом простору БиХ. А рецимо, ако Република Српска попуњава људе на нивоу заједничких институција и бира посланике, ми бирамо наше посланике. На општим изборима ми бирамо делегацију односно посланике који иду у представнички дом. Бирамо члана представништва на простору Републике Српске.
Бошњаци су себе заогрнули у ореол жртве и они не могу да изађу из тога, а главни кривац за ту жртву су наравно Срби. И све њихове политичке концепције окупљене око те муслиманске идеје у БиХ искључива је освета Србима. Тамо нема друге политике.Мислим да нема ниједног озбиљног политичара у Републици Српској који би другачије одговорио на ово питање.
Видимо да се сада и у Сарајеву буне против Кристијана Шмита.
Једини одговор на то је дао Иво Андрић који је рекао, кад уђеш у БиХ престаје логика. То је позната његова оцјена БиХ. Ето, то је то. Они њега држе све дотле док су увјерени да би могао да наштети Републици Српској. Ништа друго.
Да ли су можда ове иницијативе заправо „излазна стратегија“ Запада, да нелегално и нелегитимно постављеног високог представника некако одстране из БиХ?
Мислим да ће он остати до задње своје плате од 24.000 ЕУР и привилегија које има. Баш њега брига. Народна скупштина је то јасно рекла, он је персона нон грата. Ми немамо међународне инструменте да га избацимо, али га можемо удаљити из Републике Српске. Он се само понекад негдје увуче и одједном се појави, а још брже нестане бојећи се да ћемо ми сазнати и да ћемо га депортовати. И биће то једног дана. Чим ми то будемо знали, имали најаву да он долази, ми ћемо га дочекати и рећи извини, не можеш бити овдје, имаш пола сата ако си у Бањалуци, да напустиш најкраћим путем Републику Српску. То је то.
