Музеј жртава геноцида у Београду, добио је у посјед телеграм који је заповједник Усташке надзорне службе Еуген Дидо Кватерник, послао управитељу усташког логора Јасеновац Максу Лубурићу, са налогом да одмах скупи око стотину жена, дјеце и старијих људи из котара Војнић и о томе га обавијести.
Телеграм је однедавно у посједу Музеја жртава геноцида у Београду, захваљујући дародавцу из Беча.
„То је први документ у нашем поседу у ком се помиње Лубурићево име и из ког се види да Кватерник од њега тражи хапшење жена, деце и старих – цивила. У ћошку „брзојавке“ број 424, налази се карактеристично усташко `У` и печат Независне Државе Хрватске“, рекао је директор Музеја Бојан Арбутина.
Уз овај телеграм, дародавац је поклонио и још два телеграма из Јасеновца, којима је употпуњена колекција добијена прошле године од Историјског музеја Србије.
„Други телеграм, број 732, датира из 1942. године. Такође га шаље Усташка надзорна служба, али овога пута Заштитном редарству у Бањалуци. Њиме се налаже да треба све заробљенике партизане кратким путем упутити у Јасеновац на градњу насипа, а попис накнадно доставити“, рекао је Арбутина за „Вечерње новости“.
Он је појаснио да је за усташе појам „партизан“ био врло растегљив и обично је обухватао и цивиле, без обзира на пол и старосну доб.
Трећи телеграм управитељ Уреда један Усташке надзорне службе, извјесни Павер, шаље у логор на Старом сајмишту, Управи Испоставе жупске редарствене области, на руке управитеља Ивковића у ком је наведено да је након борби у Козари сакупљено неколико хиљада жена и дјеце „у борби изгинулих партизана“.
„Замолити хрватског конзула у Београду Никшића, да најажурније испита могућност преузимања ових жена и дјеце по влади генерала Недића. Најажурније поступити и известити о резултату“, наведено је у телеграму.
Арбутина је додао да су на поклон добили и дрвену табакеру, од ораховине, на чијем поклопцу је са унутрашње стране угравирано „Јасеновац 1942“, а припадала је југословенском вајару Славку Брилу, заточенику јасеновачког логора гдје је изгубио живот почетком 1943. године.
Поклон употпуњује и бон за исхрану из логора Јасеновац за јануар 1942. године на име заточеника Обрена Стојића са оригиналним печатом НДХ.
На бону су сви дани прецртани, што говори да је Стојић тог јануара био жив, а његова даља судбина је непозната.
Сви ови артефакти наћи ће се у Збирци предмета, као саставном дјелу будуће сталне поставке Музеја жртава геноцида.
Арбутина се нада да ће Музеј ускоро доћи и до нових артефаката везаних за стријељања у Крагујевцу и Краљеву, као и за офанзиву на Козари.
