Српска православна црква и вjерници данас славе дан рођења Светог Јована Златоустог, некадашњег цариградског патријарха, великог светитеља и реформатора, који је познат и као најчувенији проповједник у историји цркве. Данас се обиљежавају и Божићне покладе – дан уочи почетка Божићног поста.
Јован Златоусти је рођен у Антиохији 347. године. Уз благослов апостола замонашио се послије смрти родитеља.
Као ђакон написао је чувено дјело „О свештенству“, а као свештеник посветио се проповједничкој служби.
За епископа цариградског, пријестонице тадашњег Источног римског царства, изабран је 397. године.
Иза њега су остала драгоцјена дјела бесједа и тумачења Старог завјета, света литургија која по њему носи име.
Ове године, на дан Светог Јована Златоустог падају и Божићне покладе.
Обично се обиљежавају на празник апостола Филипа, али је он ове године у сриједу, па је и трпеза вјерника посна и дан прије званичног почетка Божићњег поста у четвртак 28. новембра.
Био је велики борац против јеретика, због чега је прогнан у мјесто Коман у Јерменији, гдје је умро на Крстовдан 407. године. Његове свете мошти пренијете су у Цариград 438. године, 1204. у Рим, а осам вијекова касније поново у данашњи Истанбул.
Убраја се у Света три јерарха који се, по Грегоријанском календару, празнују 12. фебруара. Надимак Златоусти добио је због својих реторичких способности.
Сматра се једним од најученијих светитеља, па се вјерује да на данашњи дан ваља прочитати макар дио неке књиге.
По обичајном календару, жене данас не би требало да у руке узимају вуницу, конац или игле. Свети Јован Златоусти слави се и као крсна слава.
