Политичка нестабилност и могућа финансијска криза у Француској плаши инвеститоре који су почели да распродају тамошњу имовину и тако подигли премију ризика на десетогодишње државне обвезнице у односу на њемачке еквиваленте на највиши ниво од 2012. године.
Како се наводи, трошкови задуживања у Француској су сада на истом нивоу као у Грчкој, преноси Блумберг.
Влада премијера Мишела Барнијеа зависи од подршке десничарског Националног окупљања које предводи Марин ле Пен, а она је на почетку дебате о буџету заузела конструктиван приступ и тврдила да њена странка неће настојати да изазове политички хаос.
Ле Пен је, ипак, у посљедње вријеме оштро критиковала владу због тога што није прихватила сугестије Националног окупљања приликом израде буџета, а улагачи сада све више вјерују да је она спремна да јој ускрати подршку и покрене нова политичка превирања у земљи.
Француске финансије су и без најновије кризе под теретом високог дуга, а буџетски дефицит ће ове године према плановима владе износити 6,1 одсто БДП уместо 4,4 одсто како је било првобитно планирано.
Барније планира да смањи буџетски дефицит на пет одсто БДП у 2025. уз повећање пореза и смањење потрошње.
Французи треба да раде више да би земља одржала свој социјални модел, саопштио је почетком мјесеца министар привреде Француске Антоан Арман.
Он је навео да је ситуација око француских јавних финансија „изузетно забрињавајућа“ и заложио се за повећање броја радних сати у земљи, пренио је Фигаро.
