Пуне 33 године навршиле су се данас од злочина над Србима у Паулин Двору код Осијека, гдје су припадници Хрватске војске у знак одмазде за погинулог саборца убили 18 цивила просјечне старости 64 године, међу којима је било осам жена.
У ноћи између 11. и 12. децембра 1991. године припадници 130. бригаде Хрватске војске упали су у кућу Андрије Буквића у Паулин Двору, гдје су у притвору држали 17 српских и једног мађарског цивила и масакрирали их.
Да би прикрили злочин, они су дан касније цијелу кућу дигли у ваздух.
Исте ноћи скалпирана је и убијена Дара Вујновић /57/, коју су хрватски војници затекли ван куће, а из своје куће, која је била под стражом, нестала је непокретна старица осамдесетједногодишња Милка Лапчевић, чије је тијело пронађено почетком марта 1992. године.
Тијела убијених у кући Буквића одвезена су и најприје сакривена на простору војног складишта Луг код Чепина, а касније су превезена 500 километара даље, на локацију Ризвануша на Велебиту у близини Госпића, гдје су их открили и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала у мају 2002. године.
Према подацима Информационо-документационог центра „Веритас“, међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара, а само из породице Катић убијени су осамдесетдвогодишњи Дмитар, његови синови Милан /59/ и Петар /54/, снаха Босиљка /47/ и рођака Драгиња /69/.
Хрватско правосуђе још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава, а чија су имена позната.
Према ранијим подацима „Веритаса“, у прикривање злочина умијешани су тадашњи командант Другог зборног подручја генерал Ђуро Дечак, тадашњи шеф Хрватске извјештајне службе Мирослав Туђман, као и Безбједносно-информативна служба на чијем је челу тада био пуковник Анте Гугић.
Тијела су премјештена уз пратњу и знање Криминалистичког сектора Војне полиције, којем је на челу био мајор Анте Главан, а транспорт посмртних остатака спакованих у бијелу пластичну бурад средином јануара 1997. године обавила је Карловачка инжењеријска бригада Хрватске војске.
За овај злочин оптужена су само двојица припадника 130. бригаде Хрватске војске као непосредни извршиоци – Никола Иванковић и Енес Витешковић, који су правоснажно осуђени на 15, односно 11 година затвора.