Српска православна црква и вјерници славе зимски Крстовдан, а по предању, данас се укрштају вјетрови. Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у ријеци Јордану.
На овај дан, послије литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, сутра на Богојављење, вода се освећује и ван храма, на ријекама и другим отвореним мјестима.
Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, ма који дан од понедељак до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недељу, пост је разријешен на уље, тако да се ове године пости на уљу.
Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.
У нашем народу вјерује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу.
Према народним обичајима на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.
Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрјешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости.
По народном предсказивању времена, који вјетар дува на Крстовдан, тај вјетар ће најчешће дувати током године. Временске прилике које нас дочекују овог дана предсказаће каква ће нам наредна година бити. За људе рођене на овај дан вјерује се да на својим нејаким плећима носе сјенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Подсјетимо, три велика празника нижу се један за другим, сваки са својим вјеровањима и обичајима, а сви су у вези са крштењем Исуса Христа. У суботу се слави Крстовдан, у недељу Богојављење, а у понедељак свети Јован Крститељ.
