Пушење представља једну од водећих јавно здравствених пандемија глобалног карактера, која је водећи превентабилни (спријечиви) фактор ризика за оболијевање и пријевремено умирање данас. Према подацима Свјетске здравствене организације, пушење је одговорно за смрт више од осам милиона људи сваке године. Од тога, око седам милиона смрти настаје директно због конзумирања дуванских производа, док преостали број смртних исхода се догађа код непушача који су изложени пасивном пушењу.
Пушење је најчешћи фактор ризика за настанак кардиоваскуларних болести међу којима су најчешће: срчани, мождани удар и хипертензија. Настанак хроничне опструктивне болести плућа и низа других обољења органа за дисање су повезане са пушењем. Пушење оставља негативне посљедице на репродутктивно здравље како код мушкараца, тако и код жена. Код мушкара пушење може изазвати импонтенцију и неплодност, а код трудница оштећење развоја плода. Научно је доказано да мајке, које су пушиле у трудноћи, рађају дјецу мање порођајне тежине, која су под већим ризиком оболијевања од бронхитиса и астме.
У дуванском диму се налази око преко 4000 штетних хемијских супстанци од којих су многе токсичне, а преко 50 је канцерогено. Никотин је средство које се налази у дувану и оно је главни узрок зависности, дјелујући на ћелије мозга, ометајући њихову функцију, при чему су први симптоми раздраженост, несаница, губитак пажње и концентрације, те касније симптоме агресивног понашања и код неких особа и депресија. Да би се постигао бржи ефекат, дувану се додаје амонијак који омогућава да никотин стигне до центра задовољства за двије секунде, што отежава каснији процес одвикавања од пушења. Пуши се због друштва, жеље за идентификацијом, ради стицања самопоуздања, доказивања моћи, постизања осјећаја зрелости. Најчешћи повод за пушење су: нервоза, лоше расположење, усамљеност, неактивност, бјежање од проблема, потреба за стимулацијом, већим задовољством, релаксацијом. У почетку разлози су психосоцијалне природе, али се врло брзо развија биолошка, никотинска зависност. Непушачи удишу 80% присутног дима који улази преко плућа, коже, слузокоже уста, ока и на тај начин постају жртве себичности пушача.
Према истраживањима Свјетске здравствене организације из 2019. године 41% становништва БиХ су пушачи. Ништа боља ситуцаија није ни у сусједним земљама (Србија 37%, Црна Гора 41%, Сјеверна Македонија 48%).
Према подацима Глобалног истраживања пушења које је спроведено 2018. године у Републици Српској код школске дјеце и омладине узраста од 13 до 15 година, пушење је било распрострањено и у популацији најмлађих: 38,9 %, од тога је било 41,1% дјечака и 36,8% дјевојчица, који су пробали пушити дуван или неке друге дуванске производе. Забрињавајући је податак да се 17,4% младих у Републици Српској (узраста од 13 до 15 година) изјаснило да ће конзумирати дуван и дуванске производе у будућности. На глобалном нивоу, најмање 37 милиона тинејџера, узраста од 13 до 15 година, користи неки облик дувана, показују подаци Свјетске здравствене организације из 2022. године. У Европи, 11, 5% дјечака и 10,1% дјевојчица у том узрасту пуше. Електронске цигарете и никотинске кесице су посебно популарне међу младима, истичу из Свјетске здравствене организације. Према процјени из 2022. године, 12,5 % адолесцената у Европи користи електронске цигарете, а међу одраслима само 2%.
Препоручене мјере за смањење пушења: повећање такси на цигарете да би се смањила приступачност дуванских производа, проширивање и примјена забране пушења на јавним мјестима кско би се заштитило становништво од изложености дуванском диму, примјена графичких здравствених упозорења, примјена безличних паковања, спровођење и јачање забране свих видова рекламирања дувана, подижи свијест јавности о контроли дувана и подршка смањењу зависности од дувана и подстицање одвикавања од пушења.
Шведска служи као примјер за сузбијање пушења дувана. Једна од мјера која је допринијела томе је прелазак са пушења дувана на електронске цигарете, као алтернативу. Међутим, Свјетска здравствена организација упозорава на посљедице по здравље које остављају конзумирање електронских цигарета.
Припремила: Јелена Мијатовић, МА психологије, Служба за социјалну медицину у ЈЗУ Институту за јавно здравство Републике Српске
