Дугогодишњи предсједник Србије и Савезне Републике Југославије, Слободан Милошевић, умро је 11. марта 2006, прије 19 година, у притворској јединици Трибунала за бившу Југославију у Хагу.
Адвокат Тома Фила и некадашњи министар спољних послова Владислав Јовановић, говорили су у Јутарњем програму на ТВ Прва, о посљедњим данима Слободана Милошевића и истакли по чему ће Милошевић остати упамћен.
Јовановић је рекао да га памти по двије ствари.
„Једна је по нашем паду као државе и нације у односу на председника Милошевића, јер смо поступили крајње нецивилизацијски и крајње нељудски. Прво, он је био државник који је био уз свој народ кад му је било добро и кад није. Он народ није напустио чак ни по цену живота. Нема много таквих примера у нашој историји. С друге стране, он је приведен смрти у том Трибуналу управо зато да се не би створио преседан на који би се могли касније позивати, кад би указивали на кривичну одговорност западних лидера који су непрекидно водили ратове по свету“, наводи Јовановић и додаје:
„Он је морао да буде приведен својој смрти на начин који је спољно прихватљив. Ми смо се посебно обрукали зато што смо дозволили да се његово тело малтретира да се он не сахрани онако како закон предвиђа, да сви преминули морају да се сахране на гробљима. С друге стране било је срамотно што су оклевали, нису дозвољавали да се нађе неко сабирно место где би његови поштоваоци могли да му изразе последњу пошту. Једино је Коштуница, то му је један од плусева, у последњем часу дозволио у некаквој сали на Дедињу“, присјећа се Јовановић.
„Сви пролазимо, али дела остају. Милошевић је био пре свега државник, до самог краја. Милошевић је био и политичар. Као политичар могао је да има осцилације и да прави неке пропусте, јер нема ниједног ко је савршен, али као државник он је био потпуно на страни своје земље и то је доказивао својом смелошћу, одбраном земље и прихватањем да оде са овог света у туђини само да би доказао да је интерес земље њему увек био први. Тако да ће историја њега сигурно валоризовати и признати му место које он заслужује као један од наших најистакнутујих државника које смо имали од настанка нове Србије“, каже Јовановић.
Адвокат Тома Фила се потом надовезао, рекавши да је срамота да је на Видовдан, најсветији празник, изручен предсједник Србије.
„То је увреда за сваког Србина. Он је могао да оде у Русију заједно са Марком истим авионом, али није хтео, хтео је да остане и да се суочи са судбином. Никада код њега није било материјализма, да је оставио неке паре. Био је велики државник, није био материјалиста, није би ни велики Србин, он је био комуниста. То су људи који немају националност“, каже Фила.
„Милошевић је убијен од силних материјала које је гледао, он је имао две собе, једна соба у којој спава и преко пута друга која је била пуна папира. Мој друг, покојни Момир Булатовић, ми је рекао, то је била субота, хтео је да иде код Милошевића и био је код њега да расправе о сведочењу, шта да каже. Слоба му је тада рекао: ‘Иди причај са мојим адвокатима шта ћеш да говориш, ја једва чекам да легнем да се одморим’. Легао је и никад се није пробудио. Значи убио га је Хашки трибунал затрпавањем материјалом, није више могао да то ради. Његова грешка је била што није адвокате пустио унутра, јер би они погледали део по део од тих докумената и указивали би му на грешке које у поступку чини Суд, а не да браним ја из ходника“, наводи он.
Јовановић потом истиче да Милошевић уопште није хтио рат у БиХ, као и да је био спреман да призна рјешење тадашњег амбасадора.
Кроз двије недеље он је био спреман да призна независност БиХ уређене по кантонима. Међутим, Америка није хтјела да се све заврши на миран начин, каже Јовановић.
Адвокат Тома Фила присјетио се и разговора Ворена Кристофера са Милошевићем:
Рећи ћу нешто што тада нисам рекао, а сада могу да кажем. Тад је био Ворен Кристофер. Слоба Милошевић који је мислио да је државни удар у току, који је измислио неко близак Мири, мислим да знам и ко али не могу да кажем без доказа. Ворен Кристофер узме папир А5. Потпише доле Слободан Милошевић и каже Ворену Кристоферу: ‘Изволите напишите шта год хоћете, ја унапред потписујем’. Он му је вратио папир и рекао ви господине председниче ништа не разумете. Другим речима му је рекао шта год да ми предложимо, ви морате да прихватите… Америка никада не зна кад је доста“, присјетио се Фила.
