Историчар Предраг Лозо рекао је да је у новом тексту Устава Републике Српске потребно додатно учврстити подјелу законодавне, судске и извршне власти, с обзиром да је у протекле три деценије овај документ претрпио измјене које нису биле у складу са демократским принципима, наводећи да се не треба освртати на мишљење странаца јер они са запада никада нису имали добре намјере према Србима.
– Важно је да размишљамо о демократском потенцијалу, легитимитету и легалитету институција Републике Српске. Питање доношења новог Устава морамо посматрати кроз тај континуитет и не можемо подлећи апсурдима који станују у БиХ. Неко сада хоће да процесуира одређене људе само за приједлог јавног Нацрта устава – појаснио је Лозо у подкасту СРНЕ.
Он је указао да су и приликом доношења првог Устава испоштоване демократске процедуре и да је остављен простор за договор са представницима других народа.
– До задњег момента су остављена отворена врата да се проблеми регулишу на миран начин. Због тога и говоримо о легалитету и легитимитету када је ријеч о стварању Републике Српске – истакао је Лозо.
Он је нагласио да Република Српска и њен народ не треба да се осврћу на оно шта мисле странци о политичким дешавањима, наводећи да они Србима нису били наклоњени ни када је избио сукоб на простору бивше Југославије.
– Једно друштво које доноси Устав никако не би требало да тражи дозволу страног фактора. Ми се стављамо с тим у подређен положај. Свјесни смо политичке реалности, али није добар пут очекивати нечију подршку – констатовао је Лозо.
Он је подсјетио да су и тада бошњачки политички представници преко Уставног суда БиХ, као што то раде и данас, покушали оспорити све државотворне одлуке српских представника.
– Тада је Алија Изетбеговић рекао да ће то ријешити Уставни суд. Када бисмо се освртали на искуства, видимо да су и тада правосудне институције кориштене у борби против нашег народа – навео је Лозо.
Говорећи о страном туторству у БиХ, он је рекао за Срну да су се странци наметнули као важан фактор, те да о бесмислу њиховог дјеловања најбоље указује чињеница да су странци у Уставном суду БиХ са Бошњацима донијели одлуку о избацивању лекција из уџбеника.
– То говори о бесмислу друштва. Судске установе употребљавају се као политичка батина – истакао је Лозо.
Када је ријеч о изјавама појединих политичара о томе да је могућ сукоб на овим просторима, Лозо каже да не вјерује да може доћи до таквог сценарија и да се не могу посматрати на исти начин дешавања од прије 35 година и данас.
– Поглед уназад није исто што и поглед напријед. Тешко је предвидјети шта ће се дешавати у будућности. Тридесет година је прошло од сукоба и мислим да народ зна да је рат велико зло у којем се губе животи – рекао је Лозо.
Према његовим ријечима, мир је, нажалост, постао инцидент, а сукоби у свијету нормалност.
– Причао сам са много бораца из Одбрамбено-отаџбинског рата и сви су свјесни да је рат зло, али су и свјесни да се морају бранити када су нападнути породица и отаџбина. Сви су свјесни тих крајности и надамо се да до тога неће доћи – истакао је Лозо.
