Чланови Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, посјетили су данас Спомен-костурницу у Миљевићима и одали пошту страдалим Србима поводом Дана несталих Срба Сарајева и Сарајевско-романијске регије, те су изразили огромно огорчење и тугу због катастрофалног стања овог објекта.
Предсједник Скупштине ове организације Милка Кокот, изјавила је да је стање у Спомен-костурници катастрофално, јер се од подземне воде и жабокречине не може ни ући у просторије у којој се налази 225 ковчега са посмртним остацима и дијеловима скелета страдалих Срба, који данас „пливају“ у води.
„Данас је Дан несталих свих сарајевских Срба, који су погинули од 1992. до 1995. године. Ево, видјели сте ову тужну слику костију наших несталих, које су тренутно под водом. Нико о овоме не брине“, рекла је Кокотова новинарима.
Према њеним ријечима, породице траже своје нестале већ 32 године, а ове године нису могле ни отићи у Велики парк у Сарајеву, да прислуже свијеће и положе цвијеће на мјесто гдје су звјерски убијена осморица припадника Војске Републике Српске због „безбједносних разлога“, како гласи став сарајевске полиције.
Она је изразила жаљење и због одсуства не само позваних званичника, него и свештеника Српске православне цркве, који су навели да се у Свијетлој седмици не могу служити парастоси.
„Мени није јасно зашто су ови људи гинули и у Свијетлој и у било којој другој недјељи. Дали су своје животе да би их ми након оволико година почели да предајемо забораву. Чак ни огорчене породице више не долазе“, навела је Кокотова.
Она је захвалила медијима који све вријеме јавно говоре о судбинама несталих и болу њихових породица.
Кокотова је упутила апел ресорном министарству Републике Српске, да коначно реализује пројекат санације Спомен-костурнице у Миљевићима.
„Нећу више никоме да ћутим, нема потребе да ћутим, тражим своје, не зависим више ни од кога. И искрено говорећи, ово је брука и срамота и власти и српског народа, а нас породица понајвише“, категорична је Кокотова.
Са члановима породица несталих, који нису жељели да дају изјаве за новинаре, разговарали су предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Исидора Граорац и замјеник начелника општине Источно Ново Сарајево Александар Костовић, који су изразили жаљење затеченим стањем и који су обећали да ће се, у складу са својим овлаштењима, заложити за помоћ у санацији Спомен-костурнице у Миљевићима.
У Спомен-костурници у Миљевићима у Источном Сарајеву тренутно има 225 сандука са посмртним остацима неидентификованих лица.
Због васкршњих празника није служен парастос, а због процјене безбједносног ризика није организован ни одлазак на локацију Великог парка у Сарајево, гдје су 22. априла 1992. године звјерски убијена осморица припадника ЈНА.
Чланови ове организација подсјетили су да је догађај који се односи на убиство осам војника ЈНА, познатији као предмет „Велики парк“, само један у низу од многобројних трагичних страдања Срба у Сарајеву, повод да се тај дан означи и обиљежава као Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије.
У Великом парку у центру Сарајева 22. априла 1992. године, наочиглед бројних пролазника, стријељано је осам припадника бивше ЈНА и четири српска цивила.
На тај дан, прије 33 године у сарајевском Великом парку, усред града, педесетак метара од зграде Предсједништва БиХ и у непосредној близини Дома полиције злочиначки су убијени заробљени резервисти ЈНА Миливоје Лаловић, Ђорђе Бјелица, Зоран Марковић, Драгомир Ђерић, Стеван Ђокановић, Влајко Голубовић, Недељко Вујичић и Миладин Вукмановић.
Од њих осморице, пронађена су тијела Вујичића и Марковића, а за посмртним остацима остале шесторице још се трага.
Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, која је данас обиљежила Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије, истиче да се на овом подручју још трага за 211 Срба несталих током сукоба у БиХ.
Према посљедњим подацима, још се траже посмртни остаци несталих лица српске националности, и то са подручја федералних општина Вогошћа, Високо и Бреза по два лица, Хаџићи четири, Илиџа седам, те Ново Сарајево, Нови и Стари Град укупно 168 лица, а са подручја општина Пале два, Соколац три, Рогатица осам и Трново 13 лица.
