Туристи Кристијану Шмиту треба јавити да је од 1991. до 1995. године свако мировно рјешење предвиђало подјелу СР БиХ по етничком и вјерском принципу и подсјетио да је Овен-Столтербергов план чак предвиђао унију самосталних држава, а Вашинготски споразум тражио разграничење новонастале ФБиХ са Републиком Српском, истакао је професор уставног права Синиша Каран.
Каран је изјавио да је Дејтонски споразум верификовао етно-територијалну позицију народа и измислио спољни суверенитет, а цјелокупни унутрашњи је остао у Српској и Федерацији БиХ.
– Дакле, БиХ је специфична мултиетничка, асиметрична конфедерално-федерална, лабава федерација са ограниченим надлежностима и пуним коначним ауторитетом и сувереном влашћу етнотериторијалног принципа – рекао је Каран и указао да се не смије занемаривати чињеница да БиХ има само онолико колико јој дају ентитети.
Он је навео да уставни принципи, паритет, консензус, подјела надлежности и заштита виталног националног интетеса етноса и територије, држе Републику Српску у снажном уставном капацитету државе са ограниченим спољним суверенитетом.
– То ко дирне – дирнуо је Републику Српску која има право, дужност и уставну обавезу на сваки уставни отпор, посебно ако још знамо, а знамо да иза тога стоји Одбрамбено-отаџбински рат, жртве, страдања за ову идеју, те да је држава једини оквир стварне одбране од новог геноцида над српским народом – појаснио је Каран.
Према његовим ријечима, раздјелница између политика одбране Републике Српске и њеног урушавања су уставне дејтонске одбране и сјећање на жртве.
– Подлога и ефективна могућност употребе ових федералних принципа је већинска воља народа, а супротно томе је разградња по принципу „Комшић“. Припадаш некоме, али га не представљаш. На тај начин формално се не руши Устав, али му се убија смисао и душа, постаје празна љуштура и уставни зомби. „Комшићизација“ БиХ је пут нестанка и неизвјесне будућности – нагласио је Каран.
