Мајка је бескрај њежности, љубави и пожртвовања, истакао је на отварању своје изложбе рељефних портрета „Знамените српске мајке“ у фочанском Центру за културу и информисање, академски вајар из Шапца Ђорђе Зечевић.
На 16 портрета моделованих у глини и ливених у гипсу, а потом оплемењених патином да изгледају као бронзани, ликови истакнутих српских мајки сијају и својим брижним и њежним погледима пуним топлине откривају мајчинска осјећања и безусловну љубав према својој дјеци и народу којем припадају.
Мајка девет Југовића
Од Свете Анастасије, мајке Светог Саве и Свете Јелене Анжујске, мајке краљева Драгутина и Милутина, преко Мајке девет Југовића и кнегиње Милице, до мајке највећег српског пјесника Његоша, Иване Томове Петровић и мајки српских научника Николе Тесле и Михајла Пупина- Ђуке и Олимпијаде, те Милунке Савић и Мајке Козаре, изложба посјетиоце води кроз богату српску историју у којој су управо српске мајке имале кључну улогу у очувању племенитих вриједности које красе српски род.
Аутор наводи да је лајтмотив изложбе христоликост српских мајки које су биле спремне да се жртвују.
Он је на отварању испричао да се идеја за израду ових портрета родила када га је ћерка, након једног краћег филма о Милунки Савић, упитала зашто се она не зове Милунка.
„Ћерка ме је инспирисала на бављење овом темом, која је значајна толико да од величине те теме ми и не можемо да је сагледамо, а ја сам покушао да мало загребем, да пробам негде да испровоцирам код публике интересовање за овакве теме- то су вредности на којима сам одрастао и које су ми блиске. Било је коментара публике да би ова изложба требало да се зове „Поглед“, јер се управо кроз очи на портретима може нешто осетити, видети, доживети, сазнати“, каже Зечевић.
Академски вајар Ђорђе Зечевић
Неки од портрета урађени су према доступним фотографијама, иконама и фрескама, док је неке ликове, за које не постоје фотографије и слике, аутор реконструисао на основу фотографија или слика њихових сродника.
„Попут портрета Иване Томове Петровић, коју сам урадио према Његошевом портрету или Георгине Ђуке Тесле, коју сам урадио према портрету њене ћерке Ангелине и Николе Тесле. Мајку Јевросиму и Мајку девет Југовића сам моделовао према стиховима песме онако како ја то доживљавам, а Мајку Козаре сам моделовао према неком општем изгледу жене Српкиње, и од тог портрета сам направио жену која је из логора““, прича вајар.
Мајка Козаре
Уз 16 портрета српских мајки, дио изложбе је и Мајка над мајкама, велика рељефна икона „Богородичин венац“.
„То је икона „Живоносни источник“ у коју је укључен венац од осам портрета знаменитих српских мајки, а која је рађена за потребе Цркве Рођења Пресвете Богородице у селу Витојевци код Шапца у Епархији Сремској. Волео бих да што више публике погледа изложбу и да ми се неко јави са идејом да бих требао још неку личност да уврстим у овај „пантеон“, јер то би значило да је порука пренета“, каже Зечевић.
Ми имамо отаџбину, која нам је остала од отаца, али је волимо као мајку, па кажемо мајка Република Српска, мајка Србија, истиче Зечевић и поручује да је Црква мајка, која нас грли и прихвата, да је Земља мајка и да је он управо од земље урадио портрете знаменитих српских мајки.
„Смисао је да се вратимо себи, да се вратимо коренима, ономе што јесмо, јер ћемо у дубини свог бића наћи снагу и мотив да превладамо ова тешка времена. Завршио бих речима великог песника Матије Бећковића: „Та, у мени је, себи ћу поћ“, поручио је аутор.
Међу одушевљеним посјетиоцима изложбе и познати академски сликар из Фоче Данило Ивановић, који живи и ради у Норвешкој.
„Изложба је импозантна, одавно нисам видио садржајније и квалитетније ликовно дјело, идеја је феноменална, одушевљен сам. Рељеф је иначе ријетка техника којој прибјегавају наши вајари, јер је врло битно да то буде плитка површина која показује трећу димензију“, каже Ивановић.
Ђука Тесла, мајка Николе Тесле
Он је истакао да ова врхунска изложба презентује мајке, које су основа српског бића, те да је вајар у минијатурама рељефа дошао до карактера сваке од приказаних знаменитих Српкиња. Ивановић је поручио да би комплетна изложба требало да пропутује манастирима и школама широм Српске, Србије и Црне Горе.
У Центру за културу и информисање у Фочи, изложба се може погледати до 27. јуна.
новинар: Игор Јанковић
