У Братунцу ће 5. јула бити обиљежене 33 године од злочина над 3.267 Срба из средњег Подриња, а цијелодневни програм под слоганом „Злочин без казне“ почиње Светом архијерејском литургијом, коју би у Цркви Успења Пресвете Богородице требало да служи Његова светост патријарх српски Порфирије.
Одбор за организовање овог обиљежавања, најавио је да ће литургија бити служена у 9.30 часова, а патријарху ће саслуживати Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом и више архијереја у порти братуначког храма.
У 11.30 часова кренуће литија од цркве до градског и војничког гробља у Братунцу.
У подне ће на гробљу у Братунцу бити служен парастос за убијене цивиле и војнике из средњег Подриња и Бирча, након чега је планирана бесједа патријарха Порфирија, те обраћање званичника Републике Српске и Србије.
Услиједиће полагање цвијећа и вијенаца код спомен-крста на братуначком гробљу.
Из Организационог одбора наводе да се на помену очекује присуство великог броја вјерника и грађана, као и званичника Републике Српске, Србије и Црне Горе, затим представници политичког, дипломатског и културног миљеа, као и делегације међународних институција, установа, предузећа и институција са свих нивоа власти у БиХ.
Помен се даје свим српским жртвама из средњег Подриња и Бирча у Одбрамбено-отаџбинском рату, а организује се поводом 33 године од великог страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69, а заробљена су 22 војника и цивила, од којих нико није преживио.
Муслиманске јединице из Сребренице су током Одбрамбено-отаџбинског рата најчешће нападале српска села на највеће православне празнике, а на Петровдан 1992. године напале су села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачакајући и палећи српску имовину.
Тако су наставили реализацију плана етничког чишћења започетог у априлу исте године, према којем су уништавали све што је српско, да би трагове постојања Срба на овим просторима потпуно затрли, јер су, осим убијања и прогона цивилног становништва и уништавања имовине, уништавали и српска гробља и богомоље.
Муслиманске снаге су током цијеле 1992. године нападале српска села и убијале и уништавале све што је српско.
Да би заштитиле српско становништво у Средњем Подрињу од уништења, Војска Републике Српске у прољеће 1993. године покреће контраофанзиву, али до ослобађања Сребренице тада није дошло због интервенције међународне заједнице која је ову, тада муслиманску, енклаву прогласила заштићеном демилитаризованом зоном УН.
Муслиманска команда припремала је акције и користећи заштиту међународних војних снага /Унпрофор/ организовала је нападе на српске положаје, посебно 1995. године када су јаке снаге из заштићене зоне кренуле у напад на команду Главног штаба Војске Републике Српске у Црној Ријеци код Хан Пијеска.
Тај напад је разбијен и убрзо је услиједило ослобађање Сребренице, која улази у уставно-правни састав Републике Српске у јулу 1995. године.
