Српски народ данас обиљежава Видовдан – државни, вјерски и историјски празник установљен у знак сјећања, поштовања и захвалности према свим страдалим за отаџбину, а значај празника као симбола слободе, патриотизма и херојства проистиче и из историјских догађаја везаних за овај датум.
Српска православна црква, њени вјерници и народ, Видовдан обиљежавају с посебним поштовањем, прије свега као сјећање на свјесну жртву кнеза Лазара и његових сабораца, у Боју на Косову против Турака на Видовдан 1389. године.
Управо због те свјесне жртве, коју су српски ратници тада одабрали, Косовски бој постао је кључна одредница српске историје, а жртва Косовских мученика на челу са Светим кнезом Лазаром, постала је окосница националног предања Срба, вјечита подсјетница на неопходност отпора и борбе.
У боју је, од руке српског јунака Милоша Обилића, који је поштован и осликаван као свети ратник, погинуо султан Мурат. Кнез Лазар је убијен, од турске руке, по заробљавању.
У приликама у којима се Србија и уопште југоисточна Европа, налазила те 1389. године, опредјељење за борбу коју је предводио кнез Лазар било је свјесна жртва, што епика види као опредјељење за Царство Небеско.
Иако су Турци до тада увелико овладали великим простором овог дијела Европе и били неупоредиво бројнији, притом обезбијеђене залеђине, вјерски и морални мотив одредио је да се турским нападачима има пружити отпор без обзира на посљедице.
Кључни догађај, како је историографија одавно протумачила, био је заправо Бој на Марици, септембра 1371. године, када су браћа Мрњавчевићи тешко поражени. Послије Марице више није постојала могућност снажног отпора, па је свјесна жртва коју је одабрао кнез Лазар утолико узвишенија.
Сматра се да се у Боју на Косову борило 15 до 20 хиљада ратника на српској страни, против око 30.000 Турака. Расположиви историјски извори не допуштају јаснију слику.
Несумњиво је да су жртве на обје стране биле страховите, о чему свједочи и чињеница да су оба владара погинула. Смрт султана Мурата у Боју на Косову на Видовдан 1389. једини је такав случај у цјелокупној турској историји.
На највишем државном нивоу Видовдан је посебно пригодно обиљежен поводом 500 година Боја на Косову, 1889. када је централна манифестација била у Крушевцу, одакле је послије причешћивања у Лазарици, кнез Лазар са саборцима 1389. кренуо пут Косова, у бој с Турцима.
Петстогодишњица 1889. била је прилика за низ пригодних манифестација, од миропомазања краља Александра Обреновића, или установљења највишег Ордена Светог кнеза Лазара, до свечане сједнице Српске краљевске академије посвећене Видовдану или градње, на централном градском тргу Крушевца, монументалног споменика Косовским мученицима.
Све потоње ослободилачке борбе Срба, увијек су биле и у знаку Косова.
Водећа одредница ослободилачке борбе Срба током читавог 19. вијека, била је позив на ослобођење Косова.
Сан генерација остварен је побједама Срба над Турцима на Куманову и Велесу 1912. године, у Првом балканском рату. Косово и Стара Србија најзад су тада ослобођени.
Видовдан се показао као дан посебне важности и у низу потоњих догађаја српске историје.
Национални револуционар Гаврило Принцип, усмртио је надвојводу Франца Фердинанда, насљедника круне Хабзбурга, управо на Видовдан, у Сарајеву, 1914. године. Тим чином изражен је деценијама нагомилавани бијес противника туђинске власти у Босни и Херцеговини.
Аустроугарска је, несумњиво уз подстицај Берлина, то искористила за напад на Србију, што се испоставило као почетак Великог рата.
Пет година касније, управо на Видовдан 1919. потписан је Версајски мировни споразум, између земаља Антанте и Њемачке, виновнице Првог свјетског рата. Аустроугарска није преживјела окончање рата који је започела, распала се по распаду Солунског фронта.
Исход велике српске побједе у Великом рату, било је формирање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, чиме су остварени српски ратни циљеви и окупљање под једним државним кровом српских историјских и етничких земаља. Владало је тада увјерење да су национална стремљења коначно остварена.
Први устав нове заједничке државе, донијет је такође на Видовдан 1921. године.
У потпуно измјењеним околностима 1948. један од најдраматичнијих момената поратне Југославије, десио се такође на Видовдан, када је у Букурешту објављена Резолуција о стању у КПЈ. Совјетски вођа Стаљин објелоданио је тада намјеру да развласти партијски и државни врх у Београду, што је довело до дугогодишњег прекида односа с Москвом.
На Видовдан 2001. године, Трибуналу за бившу Југославију у Хагу, изручен је Слободан Милошевић, претходно предсједник Србије и Савезне републике Југославије, што су правдајући се, тадашње власти објашњавале као случајност.
